Quote:
NMT kaže:
šta ti je smiješno? danas postoje aparati koji to rade, ali ni jedan (jeftin) ne za tursku kavu, a ona je najjednostavnija od svih, sramota.
koja komplikacija za popizdit, al di nabavit, il iod čeg napravit?
|
al jel nije poanta i uzitak turske da ju sam pripravljas, sam kombiniras, sam prokuhas, sam se kesiš kad ti prokipi
mislim da bi se automatiziranjem izgubilo pola čari, ono kad ju toliko dugo piješ da već imaš rutinu da iz kreveta onakav krmeljav stavljaš vodu koja dok ti obaviš wc i dođeš k sebi, taman zakipi,i ti taman ukuhaš kavu.
ja sam samo na turskoj unazad par godina, više ni espresso nepijem u kafićima, bezveze mi je sam okus.
vidim da ste svi došli do zaključka da je Franck nužno zlo, a fakat je, mene najviše smeta njen pregoreni miris i okus.
osobno, držim se Doncafea crvenog, stari donosi kad idu u nabavku u Srbiju, i jako sam zadovoljna njome, savršen omjer finoće, a opet, ima tu neku teksturu i gorčinu.ako mi nje nestane, onda Brasil ili Gloria dolaze u obzir, Franck nikako.
zapravo sam dosla pitati za preporuku sto se tice kave u zrnu, odakle početi, kupila mi teta onaj oldskul drveni mlinac ručni
pa reko da vidim, u čemu je razlika i štos (jedino sto znam je ona slika u glavi baka u rerni przi zrna i onda ih melje, ali tad sam bila mala i tu kavu nisam probala, a zanima me)
plus, koji je vaš postupak vezano uz kuhanje, i kuhate li u random džezvama,ili pravim fildžanima?moj buraz ima neku foru da prokuha tj pusti da dvaput iskipi, i iz nekog razloga, njegova kava *uvijek* ispadne bolja od moje
