|
Klasa Septembar 90
Travnik i Osijek, iako sa jos podosta prekomandi, otkomandi ili izdvojenih straža na raznoraznim mjestima.
Neprocjenjivo životno iskustvo iako je malo falilo da dobijem i nekakav metak jer su sranja već bila debelo započela, pogotovo u Osijeku.
U početku je još i bilo druženja sa drugim nacionalnostima ali kasnije je došlo do totalne polarizacije na naše i njihove, svi smo čekali samo da nešto pukne pa da se pošteno pobijemo, a sve klinci od 19 godina. Npr spavamo u istoj stražarskoj sobi sobi mi iz ZG, neki dalmatinci, a do nas nekoliko Grobara, Delija, neki ludi Turčin iz Skoplja, Albanci, Muslimani.... Svi smo naoružani jer je Srpanj ili Kolovoz 1991 u Osijeku, svi smo skoro stalno pijani, svi bi išli doma, svi su svima krivi za sve...
Bilo je nezaboravnih scena, likova i karaktera, to nemože nikakav režiser smisliti.
Hrana užasna, alkohola u potocima, stari šinjeli s početka pedesetih godina, non stop nešto treba negdje nositi, kopati...
Inače, Srbi su uglavnom bili korektni dečki ako ne bi bili četnički zadojeni a takvih je bilo oko 50%. Makedonci su bili naivni isto ko i Muslimani iako i jedni i drugi prijateljski nastrojeni ali im nije bilo jasno zašto mi i Slovenci ne želimo Jugoslaviju.
Crnogorci su bili jednostano rečeno totalno glupi, a Albanci svijet za sebe i bilo je najbolje ne petljat se s njima. Oni su bili u stanju od dvije žice i baterije sklepat nekakav radio i onda bi se njih deset okupilo oko njega i slušalo ono zavijanje na radio Tirani.
Mi Hrvati smo se držali kao braća, kao jedan i nije mi jasno kako smo uz taj entuzijazam dozvolili da se nakon tako teškog vremena Hrvatska tako popljačka i pokrade od strane nas samih.
U svakom slučaju, takv dril je u stvari potreban jednom klincu da ga se nauči cijeniti neke životne vrijednosti.
Ovi tatini sinovi i mamine maze danas, da im je 2 dana u JNA ne bi im na pamet palo da odu u neki disko slušat cajke.
|