Quote:
Dragan kaže:
Mozda ne bi bilo lose ako bi se definisalo sta znaci biti idealista ?
O kojim idealima se radi ?
Posto se ovde navodi ratna prica (a ona je imala veliki uticaj na zivote mnogih ljudi), pitanje - da li je Tudjman bio idealista ?
Da li su stotine hiljada ljudi koji su bili na Gazimestanu bili idealisti ?
Da li je idealizam sam po sebi nesto dobro ?
|
Idealista- čovjek koji se vodi idejama, odnosno koji se ne vodi prevashodno fizičkim zadovoljstvima, niti svoj duh hrani nečim kao što je količina bogatstva, moći, položaj u drustvu (pod uslovom naravno da je on posljedica moci, ili bogatstva).
To bi bila neka klasična priča o idealisti.Po principu se smatra da svaki idealizam nije dobar (put do paklla je poplčoan dobrim namjerama), pa izaivanje npr. rata od strane nekog, da bi se postigao neki ideal se ne smatra baš prihavljivim.No u tome i jeste poenta, da je sredstvo za ostarenje ideala često ono što je neohpodno, pa kako god bilo.Nista se samo od sebe ne mijenja.
I danas imamo idealistu, koji ne želi da se bori za ideal, nikakvom silom ili bunotvništvom, jer je bože moj nehumano, necivlizovano, no to je često i jedini način da se nešta promjeni.
To i jeste ključni problem, što za idealizam treba aktivna žrtva, borba, a ne pasivna žrtva.Dns imamo nekog ko se npr. vodi idealima, i on neće uci u politiku (jer će se okaljati), neće ici na proteste da blokira grad (jer je to neraiconalno, staće saobraćj, prvireda, bice štete), neće ići u rat (jer ubijaju se ljudi) i slicno.I onda ce život provesti žrtvujući se kao pasivni izolovani slučaj, koji neće nista aktivno postiic, samo ce se tim idealizom sam sebi dokazivati cijeli život i nista.
Tek, kad bi mu u potpunosti bila ugrožena egzistencija, i kad bi se mogao poistovjetiti sa masom , i kad masa (nije idealista nuzno onaj koji se bori protiv kapitala, materijalista, niti su to kroz istoriju bili svi oni koji su se borii protiv feudalaca, jer mnogi nakon reovuclija su krenuli za materijalizom ili jednistavno nisu sposobni dovoljno da se probiju) se nađe ugroženom, kad se kritična masa osjeti egzistencjalno ugoženom, može se nešta promjeniti.
U tvom posljednom pitanju je sadržan i ključ problema.Idealizam jeste dobar sa teorijskog aspekta, međutim zar nije riječ o sudaru dva hedonizma?Duhovnog i materijalnog?Kao što sam već i ranije napomenuo i u materijalizmu je sadržan dio idealizma, jer npr. kriminalci imaju svoje neke principe od kojih neodstupaju i kad bi sa nekim od njih pricao, za njega bi to bio ideal, da se je čovjek čovjeku vuk, i da ako ti neces nekog zajebati, pokrasti, ubiti, on ce tebe-zakon jačeg što bi rekli.
U tome i jeste čitav problem, što idealizam danas sa obzirom na to koliko se razvilo društva i određeni životni standard, mnogo traži a malo daje.