Quote:
tamarix kaže:
A po čemu se tu kod nas zapravo vidi da je to igra "žrtva -spasitelj-progonitelj"?
|
Pa neki elementi postoje: ako uzmemo da je on bio zrtva a ti progonitelj kada je skola bila u pitanju, posle te faze ti iz pozicije progonitelja prelazis u spasitelja sada a on iz pozicije zrtve postaje progonitelj i gura te u ulogu zrtve na koju ce se izderavati i nabijati osecaj krivice.
Priznajem da je u prvom delu malo izmesano, obicno se osoba sama dovede u poziciju zrtve i tako zapocinje igru, drugi je prihvata kao spasilac i kada dugo ne uspe da spasi zrtvu, postaje progonitelj.
U vasem slucaju ispada da tvoj sin nije odgovoran za ulogu zrtve u prosloj fazi, ali da li je bas tako? On jeste govorio da ne zeli tu skolu, ali nije eksplicitno naveo u koju zeli i tako je i sebe postavio u poziciju zrtve a tebi dao ulogu progonitelja. Ti si, gonjena svojom potrebom da odredis kako treba a kako ne, preuzela ulogu progonitelja, bez faze spasitelja. Tada i nije bila situacija za spasavanje, ali sada nekako imate uloge: on je bivsa zrtva koju ti kao bivsi progonitelj sada spasavas od posledica svog proganjanja i kroz ulogu progonitelja prelazis u zrtvu jer se on pretvara u progonitelja koji naplacuje stare racune.
Mozda postoji i neka druga igra, koja bi vas odnos mogla da prikaze vernije (mozda ona dosao-si-mi-na-zicer-djubre), ali mi je ovo prvo palo na pamet.
Sustina onoga sto sam htela da kazem je da ne uzimas ulogu zrtve. Za tim nema potrebe.