|
On radi, ja ne radim jer završavam studij. S njegovim starcima si nisam nešto pretjerano ok, ali nije ni da se mrzimo. Nemamo zajednički stan i nije da smo razmišljali o ženidbi i sličnome. Kod mene ne možemo bit, eventualno kod njega, ali doći s djetetom u rukama nekome u stan tko mi niti ne zna i obrnuto... Zvuči kao nemoguća misija. A da ne spominjem da mi nikada nije bilo u planu živjeti nekome na grbači. Najviše me ubija što je on nešto kao predlagao da dođem kod njega, ali nije dorastao tome da se to i provede. Da je ikako zapeo za to, ne bih ni trenutak dvojila. Ovako sam toliko jadna ... Inače smo zajedno dosta dugo, ali s prekidima jer su nas pratile turbulencije. Ma nema smisla niti da o tome govorim i nekoga opterećujem.. Sama sam si kriva za sve, i sad se iz govna izvaditi ...
|