Forum.hr - Pogledaj jedan post

oliver_haddo · 16.08.2006., 10:04

Osho – Vygian Bhairav Tantra, knjiga 1, poglavlje 39, 28 februar 1973,
Woodlands, Bombay, India

Od talasa do kosmičkog okeana

Shiva:

KAO ŠTO TALASI DOLAZE SA VODOM, A PLAMENOVI SA VATROM,
TAKO UNIVERZALNI TALASI DOLAZE SA NAMA
KUDA GOD TI UM LUTA, UNUTRA ILI SPOLJA,
BAŠ NA OVOM MESTU,
OVO.
KAD SI POTPUNO SVESTAN KROZ NEKO ČULO,
ODRŽI SE U TOJ SVESNOSTI.

Šri Aurobindo kaže negde da je čitav život joga – i to je tako. Sve može
postati meditacija. I ako sve ne postane meditacija, meditacija vam se nije
dogodila. Meditacija ne može biti deo, fragment. Ili je ima – a kad je ima,
potpuuno ste u tome – ili je nema. Ne možete deo svog života učiniti
meditativnim. To je nemoguće, i to je ono što se svuda pokušava.
Vi možete postati meditativni, ne deo vas; to je nemoguće, jer meditacija
je kvalitet vašeg postojanja. Ona je baš kao disanje; nastavljate da dišete
šta god radili. Bez obzira šta radite, stalno dišete. Dok hodate, sedite,
ležite, spavate, vi nastavljate da dišete. Ne možete to urediti na takav
način da nekad dišete a nekad ne dišete. To je kontinuum.
Meditacija je unutrašnje disanje, a kad kažem „unutrašnje disanje,“ mislim
to doslovno; to nije metafora. Baš kao što dišete vazduh, možete disati
svest, i čim počnete da udišete i izdišete svest, više niste samo fizičko
telo. I s tim početkom, kad započnete to više disanje – disanje svesti,
samog života, što i jeste – vi ulazite u jednu drugačiju oblast, drugačiju
dimenziju. Ta dimenzija je metafizika.
Vaše disanje je fizičko; meditacija je metafizička. Tako ne možete deo svog
života učiniti meditativnim. Ne možete meditirati ujutru a onda zaboraviti
na to. Ne možete otići u hram ili u crkvu da tamo meditirate pa izaći iz
svoje meditacije kad izađete iz hrama. To nije moguće, i ako to pokušavate,
pokušavaćete nešto lažno. Možete ulaziti i izlaziti iz crkve, ali ne možete
ulaziti u meditaciju i izlaziti iz nje. Kad uđete, ušli ste. Kuda god da
idete, sad ste vi meditacija. Ovo je jedna od osnovnih, primarnih,
elementarnih činjenica koju treba uvek pamtiti.
Možete ući u meditaciju odakle bilo, jer čitav život je u dubokoj
meditaiji. Brda meditiraju, zvezde meditiraju, cveće, drveće, elementi
meditiraju, sama Zemlja meditira. Čitav život meditira, i možete ući odakle
bilo; bilo šta može postati ulazom. Ovo je korišćeno. Zbog toga ima tako
puno tehnika; zbog toga im tako puno religija; zbog toga jedna religija ne
može razumeti drugu – jer su njihovi ulazi različiti. A ponekad ima
religija koje nisu poznate kao religije čak ni po imenu. Nećete prepoznati
određene osobe kao religiozne, jer njihov ulaz je tako različit.
Na primer, pesnik. Pesnik može ući u meditaciju a da ne ide nekom učitelju,
a da ne ide u neki hram, a da ni na koji način nije religiozan, nazovi
religiozan. Njegova poezija, njegova kreativnost, može postati ulaz; on
može ući kroz to. Ili grnčar koji samo pravi zemljane krčage može ući u
meditaciju samo praveći zemljane krčage. Sam taj zanat može postati ulazom.
Ili strelac može postati meditativan kroz svoje streličarstvo, ili
baštovan, ili bilo ko, može ući odakle bilo. Boilo šta što umete da radite
može postati vrata. Ako se kvalitet svesti promeni dok radite nešto, to
postane tehnika. Dakle, može postojati onoliko tehnika koliko možete
zamisliti. Bilo koji čin može postati vrata. Znači, taj čin, tehnika,
način, metod, nije primaran, ali je kvalitet svesti koji unosite u taj čin
osnovna stvar.
Kabir, jedan od najvećih mistika Indije, bio je tkač, i ostao je tkač čak i
kad je postigao. Imao je hiljade i hiljade učenika, i oni bi dolazili i
govorili mu: "Prestani sad da tkaš. Ne treba ti to. Mi smo ovde i služićemo
ti na svaki način.“
Kabir bi se smejao i govorio: „Ovo tkanje nije samo tkanje. Ja pravim
platna – to je spoljni čin – ali istovremeno se unutar mene događa nešto
što ne možete videti. Ovo je moja meditacija.“ Kako tkač može biti
meditator kroz tkanje? Ako je kvalitet uma koji unosite u tkanje
meditativan, onda taj čin nije bitan; on je nebitan.
Jedan drugi mistik bio je grnčar, ime mu je bilo Gora. Radio je na
zemljanim krčazima, i plesao bi i pevao dok je pravio svoje krčage. Dok je
pravio krčag na točku, dok se krčag centrirao na točku i on bi se centrirao
u samom sebi. Neko bi video samo jednu stvar: točak se kretao, zemljani
krčag se pojavljivao i on je centrirao krčag. Gledali ste samo jedno
centriranje. Istovvremeno se dešavalo još jedno centriranje: on se takođe
centrirao. Dok je cntrirao krčag, dok je pomagao krčagu da se pojavi, on se
takođe pojavljivao u nevidljivom svetu unutrašnje svesti. Kad je krčag
napravljen, to nije bilo stvarno ono na čemu je radio; on je takođe stvarao
samog sebe.
Biolo koji čin može postati meditativan, i jednom kad saznate kako neki čin
postaje meditativan, možete preobraziri sve svoje činove u meditaciju. Onda
čitav život postane joga. Hodanje ulicom ili rad u kancelariji ili samo
sedenje bez ikakve aktivnosti – samo biti u praznom hodu ili bilo šta –
može postati meditacija. Upamtite dakle: Meditaija ne pripada činu; ona
pripada kvalitetu koji unosite u taj čin. Sada
ćemo ući u ove tehnike:

16.08.2006., 10:04	#41
oliver_haddo Registrirani korisnik Registracija: Apr 2006. Postova: 558	Osho – Vygian Bhairav Tantra, knjiga 1, poglavlje 39, 28 februar 1973, Woodlands, Bombay, India Od talasa do kosmičkog okeana Shiva: KAO ŠTO TALASI DOLAZE SA VODOM, A PLAMENOVI SA VATROM, TAKO UNIVERZALNI TALASI DOLAZE SA NAMA KUDA GOD TI UM LUTA, UNUTRA ILI SPOLJA, BAŠ NA OVOM MESTU, OVO. KAD SI POTPUNO SVESTAN KROZ NEKO ČULO, ODRŽI SE U TOJ SVESNOSTI. Šri Aurobindo kaže negde da je čitav život joga – i to je tako. Sve može postati meditacija. I ako sve ne postane meditacija, meditacija vam se nije dogodila. Meditacija ne može biti deo, fragment. Ili je ima – a kad je ima, potpuuno ste u tome – ili je nema. Ne možete deo svog života učiniti meditativnim. To je nemoguće, i to je ono što se svuda pokušava. Vi možete postati meditativni, ne deo vas; to je nemoguće, jer meditacija je kvalitet vašeg postojanja. Ona je baš kao disanje; nastavljate da dišete šta god radili. Bez obzira šta radite, stalno dišete. Dok hodate, sedite, ležite, spavate, vi nastavljate da dišete. Ne možete to urediti na takav način da nekad dišete a nekad ne dišete. To je kontinuum. Meditacija je unutrašnje disanje, a kad kažem „unutrašnje disanje,“ mislim to doslovno; to nije metafora. Baš kao što dišete vazduh, možete disati svest, i čim počnete da udišete i izdišete svest, više niste samo fizičko telo. I s tim početkom, kad započnete to više disanje – disanje svesti, samog života, što i jeste – vi ulazite u jednu drugačiju oblast, drugačiju dimenziju. Ta dimenzija je metafizika. Vaše disanje je fizičko; meditacija je metafizička. Tako ne možete deo svog života učiniti meditativnim. Ne možete meditirati ujutru a onda zaboraviti na to. Ne možete otići u hram ili u crkvu da tamo meditirate pa izaći iz svoje meditacije kad izađete iz hrama. To nije moguće, i ako to pokušavate, pokušavaćete nešto lažno. Možete ulaziti i izlaziti iz crkve, ali ne možete ulaziti u meditaciju i izlaziti iz nje. Kad uđete, ušli ste. Kuda god da idete, sad ste vi meditacija. Ovo je jedna od osnovnih, primarnih, elementarnih činjenica koju treba uvek pamtiti. Možete ući u meditaciju odakle bilo, jer čitav život je u dubokoj meditaiji. Brda meditiraju, zvezde meditiraju, cveće, drveće, elementi meditiraju, sama Zemlja meditira. Čitav život meditira, i možete ući odakle bilo; bilo šta može postati ulazom. Ovo je korišćeno. Zbog toga ima tako puno tehnika; zbog toga im tako puno religija; zbog toga jedna religija ne može razumeti drugu – jer su njihovi ulazi različiti. A ponekad ima religija koje nisu poznate kao religije čak ni po imenu. Nećete prepoznati određene osobe kao religiozne, jer njihov ulaz je tako različit. Na primer, pesnik. Pesnik može ući u meditaciju a da ne ide nekom učitelju, a da ne ide u neki hram, a da ni na koji način nije religiozan, nazovi religiozan. Njegova poezija, njegova kreativnost, može postati ulaz; on može ući kroz to. Ili grnčar koji samo pravi zemljane krčage može ući u meditaciju samo praveći zemljane krčage. Sam taj zanat može postati ulazom. Ili strelac može postati meditativan kroz svoje streličarstvo, ili baštovan, ili bilo ko, može ući odakle bilo. Boilo šta što umete da radite može postati vrata. Ako se kvalitet svesti promeni dok radite nešto, to postane tehnika. Dakle, može postojati onoliko tehnika koliko možete zamisliti. Bilo koji čin može postati vrata. Znači, taj čin, tehnika, način, metod, nije primaran, ali je kvalitet svesti koji unosite u taj čin osnovna stvar. Kabir, jedan od najvećih mistika Indije, bio je tkač, i ostao je tkač čak i kad je postigao. Imao je hiljade i hiljade učenika, i oni bi dolazili i govorili mu: "Prestani sad da tkaš. Ne treba ti to. Mi smo ovde i služićemo ti na svaki način.“ Kabir bi se smejao i govorio: „Ovo tkanje nije samo tkanje. Ja pravim platna – to je spoljni čin – ali istovremeno se unutar mene događa nešto što ne možete videti. Ovo je moja meditacija.“ Kako tkač može biti meditator kroz tkanje? Ako je kvalitet uma koji unosite u tkanje meditativan, onda taj čin nije bitan; on je nebitan. Jedan drugi mistik bio je grnčar, ime mu je bilo Gora. Radio je na zemljanim krčazima, i plesao bi i pevao dok je pravio svoje krčage. Dok je pravio krčag na točku, dok se krčag centrirao na točku i on bi se centrirao u samom sebi. Neko bi video samo jednu stvar: točak se kretao, zemljani krčag se pojavljivao i on je centrirao krčag. Gledali ste samo jedno centriranje. Istovvremeno se dešavalo još jedno centriranje: on se takođe centrirao. Dok je cntrirao krčag, dok je pomagao krčagu da se pojavi, on se takođe pojavljivao u nevidljivom svetu unutrašnje svesti. Kad je krčag napravljen, to nije bilo stvarno ono na čemu je radio; on je takođe stvarao samog sebe. Biolo koji čin može postati meditativan, i jednom kad saznate kako neki čin postaje meditativan, možete preobraziri sve svoje činove u meditaciju. Onda čitav život postane joga. Hodanje ulicom ili rad u kancelariji ili samo sedenje bez ikakve aktivnosti – samo biti u praznom hodu ili bilo šta – može postati meditacija. Upamtite dakle: Meditaija ne pripada činu; ona pripada kvalitetu koji unosite u taj čin. Sada ćemo ući u ove tehnike: