[oliver_haddo]

Tvoja meditacija koju stvaras pevajuci mantru ili tako sto sedis miran
i tih sileci sebe, jako je osrednja meditacija. To stvaras ti, to ne
moze biti vece od tebe. To je napravljeno kod kuce, a stvoritelj je
uvek veci od stvorenog. Stvorio si to sedeci, namecuci joga polozaj,
pevajuci 'rama, rama, rama' ili bilo sta - 'bla, bla, bla' - bilo sta.
Prisilio si um da bude tih.

To je prisilna tisina. To nije onako tiho sto dodje kada tebe nema. To
nije ona tisuna koja dolazi kada skoro ne postojis. To nije ono
blazenstvo koje se spusta na tebe poput goluba.

Kaze se kada je Isusa kristio Jovan Krstitelj u reci Jordanu, Bog se
spustio na njega, sveti duh se spustio na njega kao golub. Da, to je
tacno tako. Kada te nema, mir se spusta na tebe... lepecuc krilima kao
golub... dospeva u srce i ostane tamo, ostane tamo zauvek.

Ti si svoja propast, ti si prepreka. Meditacija je kada nema
meditatora. Kada um prestane sa svim svojim akrivnostima - shvatajuci
da su one uzaludne - tada nepoznato ulazi u tebe, skrha te.

Um mora da stane da bi bog postojao. Znanje mora da stane da bi
postojalo spoznavanje. Ti moras da isceznes, moras da ustipis mesto.
Moras postati prazan, samo tada mozes postati ispunjen.

Te noci ja sam postao prazan i postao sam pun. Postao sam nepostojeci
i postao postojanje. Te noci sam umro i ponovo se rodio. Ali onaj koji
je ponovo rodjen nema nikakve veze sa onim sto je umrlo, to je
nepovezana stvar. Na povrsini izgleda povezano, ali je nepovezano.
Onaj koji je umro, umro je potpuno; nista od njega nije ostalo.

Veruj mi, nista od njega nije ostalo, cak ni senka. To je umrlo
potpuno, apsolutno. Nije da sam samo modifikovan, transformisan,
modifikovani oblik, transformisani oblik starog. Ne, nije bilo
kontinuiteta. Toga dana, dvadesetprvog msrta, osoba koja je bila
zivela mnogo, mnogo zivota, milenuijume, prosto je umrla. Drugo
postojanje, apsolutno novo, koje uopste nije povezano sa starim,
pocelo je da postoji.

Religija ti samo daje potpunu smrt. Mozda sam zbog toga citavog dana
koji je prethodio tom dogadjaju osecao neku hitnost nalik na smrt, kao
da cu umreti - i stvarno sam umro. Spoznao sam mnoge druge smrti, ali
one nisu bile nista ui poredjenju sa ovom. To su bile delimicne smrti.

Nekad je umrlo telo, nekad je umro deo uma, nekad je umro deo ega, ali
sto se osobe ticalo, to je ostalo. Obnovljeno mnogo puta, ukraseno
mnogo puta, malcice promenjeno tu i tamo, ali to je ostalo,
kontinuitet je ostao.

Te noci smrt je bila potpuna. Bio je to sastanak sa smrcu i Bogom
istovremeno.