hja, u doba moje rastave bilo je pravilo: na socijalnom radu tražiš određenu sumu ili postotak na koju druga strana treba pristati i to potpisati. a na sudu na temelju tog dogovora i potpisa sudac određuje definitivno, pogotovo ako se na socijalnom niste uspjeli to dogovoriti pa da se dogovor potpiše. naravno, moj se slučaj 0tezao jer kreten nije triput došao na razgovor
socijalna kokoš je čekala do četvrtog puta kad se udostojio pojaviti. bila sam poštena i tražila samo 30% za dvoje djece. si mislim ovak: ak se tip oženi pa ima svog klinca, nemam srca tom djetetu otimat od usta, ak i nema klinca, nemrem ga ostavit jadnog i očerupat na 50%. glupača! kad je videl da je tak jeftino prošel, odmah je potpisal. a onda se na sudu nije pojavljivao iz ročišta u ročište. sutkinja je histerično vrištala da zakaj on nije došel, da kaj ja mislim. nepismena gđa pravnica očito nije ni pročitala kaj piše u papirima. a to je da se kreatura nije javljala klincima mjesecima, niti su ga zanimala, jahao ne valda neku kučku pa nije imal vremena ni za sud. a ova sudska kreatura od državne službenice još pita mene zakaj ga nema!!
na kraju je čekala četvrto ročište. nije me niš pitala, niš ju nije zanimalo. samo je napisala rješenje, kao predradnju za presudu, u kojoj naređuje, između ostalog, da se slimentacija isplaćuje na ruke majke, ha, ha. Na ruke majke??? disla sam se i izjavila da se ne slažem s tom odlukom jer osobe naprosto nema u vidokrugu već dvije godine, ne zna se gdje je, nema službenu prijavu prebivališta i boravišta. Zar da ga tražim s detektivima po australiji, parizu ili špišić-bukovici i pištoljem prisilim da otvori novčanik? molim časni sud da zbog tih razloga odluči da lova za klince ide ovrhom na plaću jer je inače nikad nebum dobila. preuzvišena sutkinja (joj, najradije bih je javno imenovala) je rekla da ja nemam pravo ništa govoriti jer me nije ništa pitala. a kad sam zapanjeno upitala što da onda radim
, rekla je da imam pravo žalbe. da, da žalila se ja, predmet otišo na županijski sud i jedan primitivni muški, naravno, majmun je odlučio da je moja žalba neosnovana!!!pičmač! pravni lijek: tužba na ovrhu.
kad je rastava postala pravomoćna, ona kreatura od bivšeg muža se najedamput pojavio, cvilio kako voli svoju djecu, da je sad vidio svoju grešku, da uviđa što je izgubio, cvil, cmizdr, šmrk, hračk. ali on jadan, digo kuću na kredit, opremio je najluksuznijom opremom, zadužio se ko grčka da bi si sredio gajbu do zadnjeg deklrlića, kupio auto, priuštio si suđmašinu, sredio sve do zadnje vazice, okvira za slike i tepihića. je, pa kaj bi on trebal patiti u siromaštvu zbog alimentacije. ko da bi to uzrokovalo njegovu smrt od gladi, zime i neimaštine
moš mislit govneta. a on je povremeno neredovito davao neku siću, i klince potkupljivao skupim stvarima koje ima ja ionako nemrem priuštiti. kad sam mu rekla da to ne može do beskraja tako, klinci trebaju sve više, dalje se školuju, od moje plaće živimo nas troje, otplata stana, krediti za ponešto, za hranu, školske potrebe... a on živi sam, s daleko većom neto plaćom.
cinično se nasmijao i rekao: ha, imam sudsku ovrhu na trećinu plaće zbog nekog velikog duga, još pet manjih kredita na stvari u stanu. ako sjedneš ovrhom alimentacija će imati prednost. to je trećina moje plaće. a onda neću moći otplaćivati sudsku ovrhu zbog duga i onih pet kredita, banka će mi sjest na cijelu plaću, a možda završim zbog dugova i u zatvoru. a ni kuću nebuš dobila, he, he, na kući je hipotekarni kredit, pa si misli. onda tek neću uopće posjećivati klince jer neću imat ni za benzu.
u međuvremnu, umjesto da je doprinosio za djecu redovito, on je uređivao svoju hižicu iz snova. pod egidom: kad klinci dođu da im bude lepo.
i kak da ja klincima velim da je njihov mili tatek, koji je s njima samo kad je raspoložen, jedan običan kujin sin (oprosti mi svekrvo) koji se zapravo zbog parstokuna cjenka njihovom ljubavlju i mojim žifcima.
danas-sutra će klinci to kužit, ali ne znam imam li pravo rušiti im sreću zajedničkih druženja (ma što god se krilo iza toga, dečki su veseli jer znaju da imaju tatu) već sad, dok još nisu sposobni sami nešto shvatit.
s druge strane, kad tad ću nešto morat riješit.
frizura, šminka, što je to? izlasci, koncerti, knjige, kaj se to jede. kaj se s tim u gotovini plaćaju računi za režije, školski pribor, tenisice... da ne pričam kad mi se pokvari bojler ili pegla, ili u ljekarni od šuba potrošim parsto ćuna za sirup od neznamčega protiv kašlja? već godinama majmuniram iz šupljeg u prazno.
joj!!