Quote:
orhidej107 kaže:
Naravno, slazem se i sa ovim i sa onim sto si meni odgovorila, nije lako bit sam svoj gazda i vecina ljudi ne uspiju. Nit je tako nesto moguce u kapitalizmu, vecina ljudi mora biti radna snaga.
Ali mi je tragikomicno kada vidim takve ljudi koji svoj neuspjeh nazivaju uspjehom i jos su ponosni zbog toga.
Npr forumasica sa ove teme ne znam jesi ti bila da ne gledam sada je nagovarala svog muza ili decka da promjeni posao, jer nije "ispunio svoj potencijal"
A nagovarala ga je da predje iz firme A u firmu B. Kao da se ista promjenilo. I dalje on mukotrpno radi dok drugi zaradjuju novac preko njegovih ledja, i time je on sada "ispunio svoj potencijal" Zbog cega tocno ? Zato sto mu je u firmu B veca plata ?
|
Većina ljudi bi, najradije radili sami za sebe, odredjivali svoje radno vreme, ritam i način rada. Ali, većina ljudi ne shvata da je to u stvari i najteže i najviše stresno.
Pre svega, zato što je tržišni sistem vrlo složen, počevši od toga da, ako želiš nekom delatnošću da se baviš moraš vrlo promišljeno tome da pristupiš, kako ti se ne bi desilo da za godinu dana doživiš fijasko.
Najpre moraš da imaš resurse kojima misliš da pokreneš sopstveni biznis a ono što je ispred svega - ideju. Da bi ta ideja mogla a zaživi, moraš dobro da ispitaš njen potencijal, da ispitaš da li je ta ideja potrebna ovom tržištu, da li ćeš moći da je plasiraš i kojom dinamikom, znači da li je od tvoje ideje moguće zaraditi novac?
Jer bizisom se uglavnom i bavimo da bismo zaradili, osim ako nismo neki umetnici entuzijasti koji žele da rade iz pukog zadovoljstva, ali egzistencijalni problemi i dalje ostaju.
Pored ideje, potrebna su ti sredstva, početni kapital, ljudski resursi itd...sve ovo je potrebno uobličiti u jedan biznis plan koji će biti zvezda vodilja tvog ličnog biznisa. I onda, izaći na tržište, tražiti dobavljače pa kupce, brinuti o troškovima, platama, plaćati ogromne poreze i dadžbine, izlaziti na tendere, ugovarati poslove, voditi poslovne knjige, plaćati kazne inspekcijama koje te kažnjavaju jer nemaš kantu za smeće u odredjenom uglu prostorije ili zatvaraju jer se komšija žali da tvoj biznis remeti njegov privatan život, plaćati zaostali dug dobavljačima koji te pritiskaju a istovremeno čekati naplatu od dužnika, podizati bankarski kredi pa grcati u ratama, stresirati se, nervirati, ne spavati...i sve to jer želiš da se baviš sopstvenim biznisom.
Kada si deo korporacije sve te stresove prolazi taj veliki sistem i ti nemaš takvih briga, one ne utiču na tebe, tvoje brige su da kvalitetno odradiš svoj deo posla i time doprineseš da kompanija za koju radiš, još dugo i kvalitetno posluje i time omogućava i tvoje spokojstvo.
Prelazak iz jedne kompanije u drugu, za veću platu, uz mogućnost napredovanja ili jedostavno proširenje znanja i sticanje novog iskustva, smatra se napretkom u poslovnom svetu.
Uostalom sve svetske statistike kažu da je potrebno svakih 7 godina promeniti posao. Zdravije je za psihu a i karijeru.