Oh, gdje početi. Onaj put kad sam zvala help desk jer mi terminal ne radi, ON NE RADI, ja u panici plačem čovjeku na slušalicu i čovjek me iz zajebancije pita dal sam upalila ekran, ja, ahaha, naravno da jesam. NOT! Isuse, zemljo otvori se
Ondak, onomad kad sam trčala na tramvaj, a u to vrijeme sam bila i nešto drastično smršavila (imalo se karaktera) i osjetim propuh na nogama, što je, a kad moje hlače oko gleženjeva. Pale. I stojim ja tako i gledam i gledaju u mene ljudi iz tramvaja i čekam da tramvaj više krene da se mogu sagnuti i podignuti hlače. To je sve skupa trajalo par sekundi, ali meni je to bila gladna godina. Za sada toliko, sinut će mi još koji biser.