Ne mogu zamisliti da mi prijateljica pošalje poruku, a ja je ignoriram, i dalje budem online, dopisujem se s drugima, a nju ignoriram. Odgovorim kad vidim i idem dalje, za to je potrebno par sekundi. Neodgovaranje i ignoriranje mi je baš šupački i rezervirano za nekoga s kime sam posvađana ili "raskrstila", ali da je sve ok u nekom odnosu i tako se ponašam nema šanse.
To prijatelji ne rade, drugo je kad netko ne može odgovoriti, prazna baterija, nema para na računu ili što već, ali kad svaki put moraš od dotičnih čekati "milost" da se sjete odgovoriti tek nakon pola dana ili par dana piši kući propalo. Neka si dižu ego nekim drugim, sa mnom sigurno neće, ja mogu bez svakoga.
Inače iz mog iskustva kad razmislim svi ti kaj nisu odgovarali su bili upitnog karaktera, skloni dizanju ega na fejsu gdje su bili super ljubazni u komentarima za publiku, a ovako privatno u porukama nikakvi, tako da bih se složila s Robert De Nirom i njegovim citatom. Tako da neka ih, ali što dalje od mene.