Pozdrav,
tako mi je drago sto nadjoh ovu temu, i voljela bih da se ponovo aktivira...
Moj slucaj je malo specifican,
Naime, do svoje 14. godine rasla sam potpuno normalno, i bez ikakvih zdravstvenih problema ili simnje na njih. U 14. godini sam prvi put dobila menstruaciju, bilo je to 4-5 kapljica krvi, i onda sam prestala dobivat. Ispočetka su svi mislili kako je to normalno (jer tako pocetne menstruacije i znaju biti neredovne), medjutim, tada se potpuno zaustavio i rast i razvoj. Ta potpuna blokada je trajala do 3. razreda srednje skole (tada sam imala oko 40 kg, i bila visoka 165 cm, kada mi je ukljucena terapija Cyclo Proginova, od koje sam odmah prvi mjesec dobila menstruaciju, i u roku 2-3 mjeseca, i visinom i težinom sam postala kao i svi moji vrsnjaci, grudi su mi pocele rasti (danas nisu bogznašto velike, ali koliko-toliko dobro je
). Tada mi je na kariogramu uoceno da je 12% celija 46xxy - ostale su sve OK.
Danas imam 26 godina. Visoka sam 173 cm, i imam 59 kg. Završila sam fakultet. Magistrirala. Menstruaciju redovno dobivam, ali sam još uvijek pod terapijom Cyclo Proginova, sto mi ne smeta, navikla sam se na to, i to jednostavno prihvatila kao tako. Moj jedini i NAJVECI strah u zivotu je da li cu moci imati djecu (koju mnogo volim
). Kroz ove godine lijecenja bilo je raznih doktora i misljenja. Neki su govorili da za to nema sanse, drugi, opet, da ipak ima sanse - pogotovo, sto sam ja prvi put i dobila menstruaciju na prirodan nacin. Vrlo sam religiozna, i znam da takve stvari samo Bog određuje, ali, svejedno, taj neki strah uvijek nosim sa sobom...
To bi bila neka moja priča, ukratko.
Interesuje me misljenje nekog od Vas, sa foruma. Nekog ko je mozda prosao ili prolazi svu ovu pricu kao ja...