[blackrose89]

Moj muž ju je uzeo k sebi jer se nakon šta mu je umro tata ona pokušala dva puta ubiti i mislio je da će biti sve ok. Tablete koje pije joj koliko sam ja shavila počele slabjeti a on snjom nije imao kamo jer je teška osoba. Sto puta mi je rekao da mahnem s rukom ono šta kaže. Ne mogu više, dok sam bila trudna plašila me stime da neću stići ništa i da je ona od umora povračala i da ne očekujem ničiju pomoć. To sam ja suprugu rekla i opomenuo ju je par puta ali uzalud. Ona je većinom u kotlovnici čita knjige i pije kavu, ne radi ništa osim kad stavi robu prat. Ne mogu do svojih jer su daleko, 50km a j auto nemam , mislim vozačku pa... Znala mi je govoriti da mene neba nebi znala kuhati, nebi bila ovdje ,bla bla. Nedaj bože da nisam odmah isti tren s djetetom kada počine cendrati na glavu bi mi skočila. Financije, eh ona nam pomaže po pitanju toga, muž ima lijepu plaću a ja sad porodiljni. Imam malo radnog staža pa me sve strah dok ode porodiljni. Ima nas u šaci takorečeno a i mom mužu je dosta svega, po pitanju nje mislim.