[oliver_haddo]

Direktor je rekao: "On nikad nije učio bilo šta."
Rekoh: "Onda je razlika jasna. Reči koje su mu dolazile poticale su iz
njegovog iskustva, a ovi siroti, glupi ljudi koje pripremate, oni će
prosto ponavljati poput papagaja. Isus neće biti u njihovim srcima.
Nedostaje iskustov; oni neće imati nikakvu autentičnost. Kad imate
nešto da kažete, amo iskustvo nalazi svoj sopstveni način izraza. Kad
imate nešto da kažete, to nalazi sopstveni način; to pronalazi reči,
gestove. Ali vi možete naučiti gestove, i reči; to ne znači da ćete
pronaći iskustvo. Ako ima iskustva, tu je izraz, a ne obrnuto.
"Vi pripremate papagaje. Činite te ljude glupljim nego što su bili kad
su došli ovamo. I ono što oni čine je tako budalasto da samo totalni
mediokriteti mogu činiti takve stvari."
Ali to je ono što se stalno događa po celom svetu.
Relijgija nema nikave veze sa rečima; ona ima veze sa ostvarivanjem. A
ako ostvarite, reči se automatski dogode. Kad vam je srce ispunjeno
pesmom, vi počnete da pronalazite reči. Počnete da pronalazite pravi
jezik, ili koji god jezik da korisitite postame pravi jezik i koje god
reči da koristite postanu značajne.
Isus nije veliki učenjak; on korisiti jako obične reči, svakodnevne
reči, jezik običnog naroda, jezik pijace, jezik radnika, seljaka,
vrtlara, ribara, drvoseča, prosjaka, kurvi, kockara, pijanaca.. On
nije učenjak, ali niko nije govorio tako lepo. Njegove reči imaju
jedan takav izvanredan kvalitet, takvu ogromnu magiju. Da, to se samo
može nazvati magiijom iz prostog razloga što su te reči žive.
Ne znate ime nijednog rabina koji je bio deo zavere da se Isus raspne
na krst. Svi oni veliki učenjaci su zaboravljeni. A ovaj mladi čovek,
sin drvodeljin, ima i dalje ogroman značaj, iz prostog razloga što
njegove reči imaju neku istinu u sebi. One nisu samo prazni
sadržatelji; tu ima nekog sadržaja.
Zen kaže: Prave reči, čak i prave reči, u pogrešnim rukama postanu
pogrešne, i obrnuto. Čak i pogrešne reči u pravim rukama postanu
prave. To je magija te ličnosti, to je karizma onog iskusnog,
probuđenog čoveka, da čemu god on poučava to postane zlatno; čak i
prašina postane božanska. U rukama onih koji čvrsto spavaju čak i
zlato nije zlato.
Ovo je nešto što treba upamtiti. Tada će ove male parabole početi da
vam otkrivaju velika blaga. Reči možemo koristiti, ali značenje će
doći iz našeg sopstvenog iskustva.
Jedan gorštak vukao svog buntovnog sina u novu školu koja je upravo
bila otvorena i obližnjoj varoši. Kafd su stigli u školu, gorštački
tatica upita učitelja: " Kakvo ih to učenje učite?"
Učitelj odgovori: "Pa, sve uobičajene predmete. Čitanje, pisanje,
aritmetika..."
Ozbiljni tata ga prekinu: "Šta je ovo tu arit... arit... šta reče?"
"Aritmetika, gospodine," ponovi učitelj. "Ja ću predavati ceo program
iz geometrije, algebre, trigonometrije..."
"Trigonometrije!" viknu gorštak. "Jebeš ga! Baš to trba mom dečaku -
on je najgori zgoditak u familiji!"

Mora tako biti. U momentu kad neka reč dospe do vas, ona odmah počne
da menja svoje značenje. Ona postane vaša reč, ona uzima vašu boju.

Učiteljica pita svoj razred ko je izumeo sijalicu.
Svi viču: "Edison!" osim malog Perice koji viče: "Moj otac, moj otac!"
Učiteljica, zbunjena, pita: "Tvoj otac, Perice? Kako to misliš?"
"Pa," odgovara dečačić, "svake noći u krevetu, moj otac kaše mojoj
majci, 'Ugasi sijalicu, pa da napravimo još jednu!"

Dečak može imati svoje sopstveno značenje, on može imati samo svoje
sopstveno značenje. To je prirodno. Možete čuti sjajne reči, ali
odakle ćete dati značenje tim rečima?"
Baš pre neki dan Mutribo me je pitao: "Osho, da li si čuo za poljskog
drvomorca?"
Da, Mutribo, našli su ga u cigli ! Drvomorac Poljak, jedna je stvar
sigurna, ne može biti nađen u drvetu. Poljak je Poljak! I to je istina
u vezi svih.

Kad je bio u poseti ruskom gubilištu, američki ambasador bio je
šokiran od strašnih krikova pogubljenih. Odmah je naredio da se iz
Amerike pošalje jedna moderna električna stolica, kao poklon od
američkog naroda.
Kada je drugi put posetio gubilište, nekoliko meseci kasnije, bio je
alarmiran kad je čuo daleko gore krikove nego kada ih je bio čuo
prilikom prethodne posete. "Šta se dešava?" upitao je.
Komesar reče: "Primili smo električnu stolicu, hvala Va,m , ali mi
nemamo struje... zato moramo da koristimo sveće."

NEKI MONAH RECITOVAO DIJAMANTSKU SUTRU.

DIJAMANTSKA SUTRA je sigurno jedno od najvećih blaga koje je ikada
prredato čovečanstvu. To je sigurno najdragoceniji spis, otuda naziv
"Dijamantska Sutra‚." Taj naziv joj je takođe dat zato što dijamant
seče sve, a Dijamantska Sutra preseca vaše spavanje, vaše snove, vaše
projekcije, vaše želje, vaš um, svu vašu glupost, poput dijamanta. Ona
ulazi u vas kao mač, seče sve slojeve, seče sve što ste nagomilali
tokom miliona života. Ona čini da vam vaša sopstvena najdublja srž
opet postane dostupna. Ali ona nije za recitovanje.
To je ono što su budisti radil dvadesetpet vekova: oni i dalje to
recituju. Oni su to deklamovali tako mnogo puta da na svetu ima na
milione budista koji mogu izrecitovati napamet celu Dijamantsku Sutru.
Njima nije potrebno da pogledaju u knjigu; oni to mogu izrecitovati
zatvorenih očiju. Ali recitovanje neće pomoći; zapravo, to će
ograničiti vaš napredak, vaš rast, jer recitovanje je neka vrsta
autohipnoze. Ako recitujete određenu sutru ponovo i ponovo i ponovo,
to stvara san u vama. Hipnoza potiče od reči hypnos; hypnos znači
namerno spavanje, stvoreno spavanje. I ustanovljeno je, ako ponavljate
određenu reč ili određenu mantru ponovo i ponovo, to vam pomaže da
uđete u dubok san - jako osvežavajući san, naravno, podmlađujući san,
naravno - ali san je san; to nije buđenje. I dobro ćete se osećati:
nakon što ste petnaet minuta radili Transcedentalnu meditaciju, dobro
ćete se osećati. U to nema sumnje, jer um petneast minuta prestane sa
svim drugim čavrljanjima, jer to je jedan od zakona uma, da može
ponavljati samo jednu stvar u jednom vremenu. Ako ponavljate određenu
mantru, dovoljno brzo i ne pravite jaz između, onda um ne može da radi
ništa drugo. Možete nastaviti da ponavljate: "Ram, Ram, Ram...", pmaže
bilo šta. Možete ponavljati svoje sopstveno ime i to je dovoljno. To
nema nikave veze sa nekim svetim imenom ili nekom svetom mantrom. Nema
potrebe da se to dobija od nekoga; možete izumeti svoju sopstvenu
mantru. Biće dovoljno bilo šta - abrakadabra - samo ponavljajte to.
Celokupna poenta je: konstantno ponavljanje, i to brzo, jer ako
ostavite jaz, onda vaš um počne da brblja.
Ako kažete: "Ram...", a onda zastanete, u toj pauzi um će misliti:
"Voz prolazi... neko plače... mrav gmiže po stopalu... pitam se koliko
je sati..." i još hiljadu stvari. Ali ako ne date vremena, ako
ponavljate na takav način da jedan Ram počne da se preklapa sa drugim
Ram, onda će to stvoriti vrlo umirujući san u vama.
To se može raditi bilo kakvim ponavljanjem, ne samo ponavljanjem reči.
Možete obesiti klatno i možete gledati u klatno koje se pomera, s
desna u levo, s leva u desno. Samo neprestano posmatrajući klatno koje
se kreće, za nekoliko minuta ćete čvrsto zaspati. Pašćete u duboko
spavanje koje će biti dublje od vašeg običnog spavanja, jer vaše
obično spavanje nastavlja da ima snove. Ovo namerno stvoreno spavanje
vas odvodi dublje od običnog spavanja; čak i snivanje prestaje.
A ako ste ponavljali mantru tokom mnogih goidna, zaspaćete, ali mantra
je sada postala skoro autonomna. Ona će nastaviti da se ponavlja, da
odjekuje u vama: "Ram, Ram," - i dalje čujete to. Najpre vi to
ponavljate; nakon nekoliko meseci ili godina počnete da čujete mantru
kako se ponavlja. Vaš mehanizam to preuzima. Um ima robotski deo koji
uvek preuzima stvari.
Počnete da učite da vozite. Najpre morate biti svesni svega. Morate
biti svesni papučice za gas i kočnica i kvačila i menjačke kutije i
puta i ljudi koji prolaze - i ima još hiljadu stvari. I zaista drhtite
unutra da li ćete uspeti ili ne, jer tako mngo stvari se dešava
istovremeno, da li ćete uspeti da zapamtite sve te stvari? Ako gledate
put, zaboravljate na kočnicu; ako se koncentrišete na kočnicu,
zaboravljate na gas; ako gledate u papučicu za gas, zaboravljen je
put.
Ali, nakon nekoliko dana, neće biti potrebe da se pamti bilo ša.
Možete stalno pevati neku pesmu ili raspravljati, razgovarati, slušati
radio, pušiti, ili šta god želite, ili pomisliti hiljadu i jednu misao
- a vaš robotski deo je preuzeo kontrolu. Sada će vaš um biti potreban
samo u hitnim slučajevima. Ako iznenada meki auto dođe ispred vas i
bude pitanje života i smrti, onda će ući vaš um, postaćete svesni.
Robotski de o više ne može funkcionisati, zato što ne možete
pripremiti robotski deo za hitne slučajeve. Ne možete ga pripremiti za
udese, zato on nema pojma kako da se ponaša u udesu. Dakle, samo
ponrekad će vaša svest biti prisutna, inače čitava stvar će nastaviti
da bude nesvesna.
Ovaj robotski deo nastavlja da preuzima ono što naučite. I ako
godinama recitujete mantru ili sutru, robotski deo to nauči. Onda
zaspite, ali robotski deo nastavlja da to ponavlja umesto vas, a vi i
dalje mislite da niste zaspali. Recitujete tu sutru, kako možete biti
u snu? Pevali ste svoju mantru, kako možete spavati? I čini se da u
tome ima neke logike, nekog rasuđivanja.