|
ja upozorim i roditelje da mi omoguce malo mira ako mi bas ta djeca sjede na glavi. uopce mi nije neugodno rec, ni vlasnicima ni roditeljima. samo ih ne operem zestoko, nego zamolim s patnickom facom.
i fakat ne vidim razloga da u salon namjestaja idem sa psom. a bogami sam uselila u novi stan i nahodala se po salonima... ne treba pas samnom ni kapute kupovat. njegov izbor mi ne igra veliku ulogu.
i ne vidim razloga da ako neko dijete ostavi komad pizze na mom stolu, lijepo bih rekla roditelju da to makne i smiri dijete. ako je tupav roditelj, okrenem ocima i odnesem komad pizze u smece. jbg. ima nas svakakvih.
opet teski off.
koliko god meni moj pas bio sladak i najljepsi, ne ocekujem da su senzibilizirani svi ljudi na pse. ne osjecam se povredjenom.
ne daju se psi nezaposlenima, podstanarima i slicno, to je veliki problem, e pa ja ne bih dala psa ljudima bez auta, nit bi mi palo napamet udomit psa da nemam auto.
najbolje rjesenje, je skolica, ispit, pa tko je polozio, nek ide u svaki bus ili vlak i slicno, nebitna je velicina. o prdenju stvarno ne zelim.
|