Ja isto sam rijetko dižem glas. Dok sam bio mlađi i zaposlen, onda sam dolazio frustriran doma, svađao se, prepirao. I ne znam kako, pod utjecajem korisnih savjeta, iskustva i to, vidio sam da nema smisla.
Kako Éowyn kaže, nemam potrebe povisivati glas. U zadnje vrijeme kada se netko viče na mene, glasno kriči ili se baš hoće svađati, ja samo govorim ok, ok, dobro. Većinom se druga strana ili ispuše ili se još bolje živcira i postane glasnija. Tada par sati kasnije ili nekoliko dana poslije objasnim u čemu je stvar, razmišljanje i normalno se spominjamo.
Iz svog iskustva, vidio sam sebe kako izgledam i kako ne razmišljam potpuno dok sam se svađao ili vikao na druge. A na kraju ništa niti ne postigneš. A i kada mi se dogodi da prekipi, onda glasno i jasno kažem u čemu je problem, što mi smeta i gotovo. Ako se hoćeš raspravljati, primiri se i razgovarati ćemo poslije ili sljedeći dan.
Nagledao sam se i naslušao drugih bračnih parova, vlastita obitelj ili tuđa koji se svakodnevno svađaju. Najgore je kada sam došao kao gost, onda su to bili dani kada se nisu svađali.
Tako kada sam gledao njihove svađe, bilo mi je glupo da se svađaju radi teze da li mikročip stane u ručni sat ili ne. Zato se smrznem kada čujem ona osoba ima kratki fitilj ili da se godinama znaju svađati, pa su se oženili i dalje se posvađaju, pa se pomire jer kao oboje imaju kratki fitilj.