Iz povijesti jezika:
Ovako se 1988. pjevalo na "Zagrebačkom festivalu".
VOZOVI, VLAKOVI
(Mario Mihaljević - Vojo Šiljak)
Ja živim od belog hleba,
ti živiš od bijelog kruha,
za složnu pesmu nam treba
samo malo dobrog sluha.
Ma pjesma i pesma su jedno
ko čun, čamac il' barka.
Pa zar nije sasvim svejedno
tisuća il' hiljadarka.
Vozovi, vlakovi
ko naši miješani brakovi.
Neka mi neko pokaže znak
gdje voz se pretvara u vlak.
Vozovi, vlakovi
ko naši mešani brakovi.
Neka mi neko pokaže znak
gde voz se pretvara u vlak.
Bez bijede i bez bede
igrajmo drmeš, plešimo kola,
jer jednako se jede
kraj trpeze i pored stola.
Isti kolosijek, ista pruga
za sve ljude, za sve ljude,
i voz i vlak i drug do druga
čovjek neka čovek bude.
I voz i vlak i drug do druga
čovek neka čovjek bude.
Ma idemo još jednom burazeru!
Idemo brate!