Huh
pročitala sam neka iskustva ovdje, i potraga za kvalitetnom psihoterapijom mi se čini nemoguća misija. Igla u plastu sijena. Možda sam nerealna, u datim okolnostima našeg sjeb. zdravstva....
Zašto to naše zdravstvo koje toliko plaćamo ti ne kaže tko je kakav i kamo da odeš nego se ja sad moram patit i trošit svoje vrijeme da nađem nekog...
Čini mi se da svugdje mogu očekivati isto: čekanje u redu s drugim pacijentima iako si naručen, upitna kvaliteta razgovora, rizik da dođeš kod nekog tko ti ne paše, pa onda opet potraga za nekim drugim.
Kolike su šanse da bez truda i znoja (to mi se ne da), nađem nekog tko je OK?
OK znači:
- da se posveti
- da nije nezainteresiran
- da želi razgovarati
- da želi dati savjet
- da je srdačan i pristupačan
Možda sam ja samo naivna duša koja traži nemoguće ...