Zahvaljujemo na pusama i ohrabrenjima
Evo, Artića je prošlo ludilo lagano...ponovo zna da ja postojim
Samo što se sad ne odvaja od mene...kao da sam mu falila tih par dana pa nadoknađuje...ovih dana nije htio blizu mene, samo je kampirao pred njenim boksom...čak je i zubima izvukao čitav boks s njom unutra u hodnik
, valjda je mislio da će je tako osloboditi...
Kod nas je stravično zagrijalo (kao i svugdje) i noću je preeetoplo...a on se zaljepi za mene u krevetu i kako se ja odmaknem, on se primakne...umireeeem od vrućine!!!!! al svejedno, toliko volim tog prasca i toliko sam happy što sam mu opet prioritet...falio mi je...
