kakav san sam pak ja noćas sanjala...trebalo mi je dobrih pola sata da dođem k sebi...
trčim prema/u nekakvim vlakovima...nemam torbu za rodilište...pregled kod gina...i loše vijesti...nešto nije u redu sa bebicom...ostajemo opet hospitalizirane...a nitko ništa ne govori, nemam pojma šta se događa...
ja prestrašena i izvan sebe... a smještaju me u sobu u kojoj leže dva muškarca...
hvala Bogu da je to bio samo san...
