|
pila sam prozac jos na faksu, onda su mi dali lamictale.
nist od toga.
kad sam sredila privatni zivot, prihvatila sebe, pomirila se sa sobom i najbitnije kada je Vrijeme ucinilo svoje onda sam ih jednostavno odbacila.
odbacivanje je fizicki bilo lako, ali nakon dugogodisnjeg uzimanja ostala je nekakva psihicka ovisnost i nesigurnost da kaj bu bilo ak se prestanem trovati kemijom.
trebalo mi je puno da se izvucem iz ljusture, ali odlucila sam da mogu.
tesko, mic po mic krenula sam dalje. u pocetku je bilo naporno cak i iz kreveta ustati, ali nakon nekog vremena je sve nekako sjelo na svoje mjesto.
nadji smisao, hobije, okruzi se ljudima koji ti odgovaraju i odbaci nepotrebnu kemiju.
sretno.
p.s. ov oje ipak osobno iskustvo.
|