Evo i nas u klub.
Napunio godinu dana, a spava gore no kad je bio novorodjence. Danju ima 2 dnevna spavanja i to oko podneva i onda oko 16, 3 samo ako se rano probudio ili mu je dosadno. Nekad odvali ih sat, sat i pol sam, al cesce ga treba douspavati.
Navecer se gasi oko 22 i onda krece.. ako odvali 2h u komadu, ja sam presretna. Pred jutro su razmaci manji. Srecom, nema ovih perioda budnosti "Ja se naspavao, ajmo se igrati", ali ja ovo jedva izdrzavam.
Uglavnom nema spavanja bez sise (ja ga ne mogu uspavati), decko nekad uspije (ako pogodi trenutak da je umoran, a ne preumoran).
Luda sam vise od preremorenosti, dojenja, ubija me kicma kad ga ulovi faza da stoji pristekan i ne mice se, al cim probam izvadit sisu iz usta on je budan..
Prosla je i ta prva godina, on poceo hodati i ne da ne postaje bolje, nego imam osjecaj da je samo gore.
razmisljam o prestanku dojenja, kao mozda to pomogne da nocu duze izdrzi i ne trazi sisu, al strah me i pomisliti na uspavljivanja bez sise i kako ce to izgledati.