|
Ubiti sam htio reć i ponavljam sam sebe, najverojatnije, da se svi mi borimo i trudimo za neka tuđa oćekivanja ali pri tome ne mislim na oćekivanja prijatelja ili rodbine to radiš dok si kilnac ali kad sazriješ skužiš, bar ja da za sve ovo kaj se trudiš, posao, lova, auti, firme crkve da to ustvari niš nema smisla. svi bi trebali uopće ili bar ne toliko se trudit da preživimo jer i sa dest tisuća kune nije lako jer tad trošiš više i nikad dosta, ubiti. A sve krivo. trebali bi se manje brinut oćemo li imat sutra. oćemo li dobit ovrhu. oće mi klinac imat za jest i dal će možda propast firma. sve trud uzaludan. ko ludnica i nije čudo kaj ima tak bolesnih i nepoštenjaka jer su se preobratili ali kuže i oni dok im je dobro. e da nije te ludnice da se tak ne trudimo zadovoljit pod navodnicima društvene norme sve bi bilo čist ok. da se ne brineš o abnormalnim stvarima. Jednostavo abnormalno je postalo normalno i to već vidiš po klincima od roditelja.
|