nginfo kaže:
Prije 25 godina u ovo vrijeme kad to pišem, jer ni sad ne mogu zaspati, uvijek se sjetim tog dana... (ponoć) prešli smo Kupu, imao sam pušku i 10 metaka, a neki M48 i još manje municije. I tako svi. Neki su imali kalašnjikov, možda 5 u cijeloj satniji. Bio je jedan puškomitraljez Njemački iz 2sr, sječam se dečka koji ga je vukao, i danas se nekad sretnemo pa pričamo o tome, Prije polaska u akciju dobili smo papir da pišemo oproštajna pisma, odbio sam, bilo je oko -15, nismo znali kamo idemo, nitko nam nije rekao, nakon par sati vožnje po zvuku kotača kamiona sam shvatio da idemo preko pontonskog mosta, a ispod cerade odsjaj vode, Kupa, Bože moj, kolko nas ima u kamionu svi zajedno nemamo ni 500 metaka, neki su se već putem smrzli, kamion nije imao ni vezanu ceradu, vozili smo se par sati, a onda kroz šumu hodali isto par sati dok nismo došli nekamo. Danas znam, ali onda ništa. (Slana, G Poljana). Razdanilo se, u daljini se čula žestoka, pucnjava, sad znam da su to naši dečki nadrapali u Stankovcima, a onda to nisam znao. U šumi na prikolici bio je razglas sa kojeg smo puštali zvukove tenkova da bi srbi mislili kak ih imamo, onda se čuo njihov avion koji je valjda tražio te tenkove, a onda kad se malo razdanilo ujutro počeo je pakao, od granata nisi mogao glavu dići, a zaklon nikakav osim neke grabe, ja sam se bacio iza nekog starog kamenog bunara, pod drvo se nisi smio baciti jer ako granata padne na krošnju nema te, brojao sam sekunde između srpskih plutona, oko 40, na njihovih desetak plutona mi smo ispalili nešto "jadno", trajalo je satima a zatim je stalo, valjda je čedo otišao ručati, bilo jo oko 14 sati kad su nam reki da ćemo ići u proboj, dijelili su nam tromblone (poslije smo skužili da su niš koristi), ručne bombe, a onda je opet počelo granatiranje, sva sreća, jer bi u tom našem nazovi jurišu i proboju defintivno svi izgubili život. Nekako smo preživjeli i dočekali noć. U nekoj kući smo pokušali naći san. Tih 24 sata su bili najgori, Tko je njih preživio, preživio je i još 2 dana dok nas nisu vratili u Zagreb. Najgore su prošli dečki koji su ušli u Stankovce slabo naoružani. Neki su izgubili život u borbi a neki u Kupi jer su plivali, nije bilo čamaca, neki su nestali. Bolje bi prošli da nas je išlo 100 dobro naoružanih i obučenih dragovoljaca nego ovako. Čede su sve znali unaprijed. I onda su nas kaznili za Božić sa 5 Luna raketa na rubne dijelove grada, Brezovica, Obrež, Odra...
|