|
ne znam je li baš idealno, ali ja sam tražila (i sud je to poštovao) da se u presudi ne navode nikakvi dani, vikendi ili praznici pola-pola, nego da djeca u dogovoru s tatom provode s njim onoliko vremena koliko god to žele (svejedno je li to svaki dan po malo, ili čitavi vikend ili nešto). mislim da je taj slobodan izbor važan, osobito kad se radi o većoj djeci, jer onda nema pritiska tipa "moram kod tate/mame" i susreti nisu nešto što se MORA obaviti nego nešto što se ŽELI učiniti.
doduše, moja ideja je neslavno propala jer njihov tata baš i nije zainteresiran za provođenje zajedničkog vremena, ali da je on drukčiji vjerojatno bi stvar bolje funkcionirala.
|