|
Pa možda negdje od kraja srednje, početka faksa pa sve do kraja studiranja. Bilo je to tako jedno divno i bezbrižno razdoblje, s puno druženja, zajebancije, izlazaka, kada su me sitnice veselile, kada sam imao puno manje novaca nego sada, ali bio sam sretiniji. Kada bi s ekipom izašao u parkić sa pedesetak kuna i zabavio se bolje nego u najskupljim klubovima...
|