|
Pitanje jezika je glupo. Nikada niko neće moći definisati štao je to srpski, hrvatski itd. a da ne referiše na drugi ili da u sažaju pojma ne uključi one druge. Praktično niko nikada neće prevoditi jedan u drugi, eventualno će se, kao što sam video na sajmu knjiga u BG, natuknuti da je knjiga na hrvatskom (pošto je knjiga bila o programiranju da se ne bi iznenadili i eventualno žalili na tipkovnice i ostale "razlike").
Meni je značajnije od "jezika" kultura. Dakle kako je žalosno što ćemo imati generacije Hrvaćana, Bosanaca i dr. koji neće znati za čika Jovu Zmaja, Branka Radičevića (a pevaće njegove pesme sa Čolom), Branka Miljkovića (a opet će znati za "Ko ne sluša pjesmu, sluštat će oluju"), Branka Ćopića (osim Ježeve kućice koja su vratili iz izgnanstva). Dalje se može ići i na druge umetnosti, jebeš detinjstvo bez Nevena, Branka Kockice, Priča iz Nepričave...
Isto je i sa druge strane. Nema Smogovaca, Lažeš Melita, Baltazara (mada je bio na B92) itd.
E to je meni tužno, a što se jezika tiče uvek ćemo se razumeti. Evo sada se nikad u istoriji jedan Nišlija i jedan Zagrebčanin nisu bolje razumeli, nikad im govori nisu bili sličniji.
Posledica insistiranja na jezicima dovela je do toga da se kvalitet veza naroda sveo na najniži nivo. "Mi" vama narodnjake (a vidim da su se stvorili i autentični Cro narodnjaci) a "vi" nama bljutave zabavnjake. Zajednički se snimaju govno serije, kriminalci se razumeju ko braća rođena...
|