A ne znam ni sama zašto mi je panika, valjda sam očekivala da će dosad već hodati s obzirom na to kad je propuzala i počela hodati uz namještaj... Ne navlačimo je za rukice nikada, ona se sama digne uz moju nogu, uhvati mi prst i krene. Ja se spustim, tako da joj je moj prst u razini struka. Nakon nekog vremena je pustim, napravi par koračića i klekne kad skuži da je sama, kao da se boji. Pedica je na zadnjem pregledu s godinu dana rekla da je sve u najboljem redu, dapače, da je jako spretna i okretna.
I da, definitivno puzanjem i dizanjem stiže kamo god želi, penje se na kauč i krevet samostalno, spušta se samostalno...
Možda da joj ne dopuštam više to hodanje s držanjem mog prsta? Protivnik sam nahodavanja, ali što ako dijete samo traži i želi kao u našem slučaju? To me muči- da joj možda činim štetu, a da nisam ni svjesna.
