Quote:
vild kaže:
Aha, ali i tamo kaže da ideja (pojam?) mora proći kroz fazu negacije, da bi se vratila samoj sebi. Zašto mora? Možda zato, ako je određena nečim drugačijim, mora i to drugo nekako odrediti da bi spoznala šta je ona. Ali kako kad je to drugo -drugo? Jest drugo nje same, ali sta to znači?Je li ovo momenat prelaska na subjektivnu logiku?
|
Svaka determinacija je negacija. Ako je sve (nešto, bilo što) određeno drugim (onim što nije ono samo), onda to znači da je određeno vlastitom negacijom. Dakle sve se mora reflektirati u onom drugom, pa se onda vratiti sebi. Drugim riječima, nemoguć je identitet bez razlike. Kad bi bio moguć identitet bez razlike (bez drugog, ili negacije), onda bi on bio ili puka prazna tautologija, ili pak nešto pozitivno (vječno, nepromjenjivo i apsolutno - tj. ovisno samo i isključivo o samom sebi. A nemoguće je zamisliti nešto takvo.). Zato Hegel kaže da je svaki pojam jedinstvo sebe (univerzalnog), drugog (partikularnog) i jedinstva sebe i drugog (individualnog). Taj odnos je bitno dijalektički odnos i zove se "esencijalna relacija". I da, kad dođeš do pojma, odnosno kad esencija prelazi u pojam, to je zapravo tranzicija iz objektivne u subjektivnu logiku.