Da se pridružim klubu.
Ljudi koji kažu "isključi se" i slične savjete dijele jednostavno ne razumiju o čemu se radi. Probaj se ti isključiti kad netko noktima ide po ploči ili neki sličan zvuk koji te strašno iritira. To nije racionalno, kao gle kak nepristojno jedu, fuj, nego neka organska nepodnošljivost određenih zvukova.
Meni je teško ljudima objasniti da nije da mi se nečije mljackanje gadi, nego baš izaziva neki iracionalan bijes i tešku agresiju u glavi. Mljackanje, coktanje, lickanje, smackanje... noćna mora.
Dakle može netko jesti kao svinja i da me to uopće ne smeta, ali od nekih ljudi kad jedu dobivam napadaje i moram izaći iz sobe jer jednostavno ne mogu podnijeti tu frekvenciju zvuka ili što već. I ne, nije da mi te osobe same po sebi idu na živce, štoviše, nepodnošljivi su mi zvukovi, ne ljudi ili njihova "neodgojenost".
Zašto su to uglavnom ljudi s kojima provodim najviše vremena ne znam, možda jer njih najviše čujem pa sad već u najsitniji detalj znam kako zvuči koja hrana u njihovim ustima
Isto smo imali situacije doma kad sam se dizala i odlazila od stola, i ne nailazila na razumijevanje, a sad u uredu preživljavam tako da se skupim u vrijeme ručka kamo god, samo da me nema. Ako baš moram ostati za kompom, pokušavam jesti što glasnije neke bademe ili nešto da moji zvukovi priguše tuđe. Ali recimo ta metoda ne funkcionira kad ljudi nakon ručka krenu čistiti zube jezikom jer ne mogu svakih 15 sekundi izlaziti van i onda samo pokušavam ne poludjeti i zadaviti nekog golim rukama
Kod frendice me smetalo griženje noktiju, tj. cmaktanje koje ga prati, najgori su mi zapravo ti "mokri" zvukovi
