|
ne znam da li sam na pravoj temi , ali mi treba vasa pomoc..
u vezi sam sa jednim deckom, divan je mladic, retkost danas, vredan radan pametan dobar pozrtvovan zaradjuje, bori se... zajedno smo 8 meseci i zivimo zajedno i lepo se slazemo..
medjutim ima jednu manu - a to je da se sa svojim drugovima vidja po kafanama, iako ima 30 godina, dakle pije se i to satima...
nije to svaki dan ali desi se nedeljno tipa 2 puta... od u 17 dodje u 03 po ponoci.
uglavnom, i juce je celo popodne proveo u kafani, ja sam za to vreme bila kuci, i kad je dosao u alkoholisanom stanju , meni se kao i uvek prevrnuo stomak.. i pocela sam da iskazujem svoje gadjenje sto on pije, i sto me to podseca na slike alkoholicara i osecam ga prosto, muka mi je od toga...
pocela je svadja i kao i svaki muskarac pun sujete, sto mu ja drzim predavanja, napao me je verbalno - kontranapad, i to u vezi sa nekim licnim stvarima pa je na kraju kad smo vec kuvali rekao nesto na racun broja muskaraca kojih je bilo u mom zivotu (napominjem da je upoznat sa tim da sam bila sa 15 mladica pre njega)... i kad je on to izgovorio u celoj toj svadji ja sam mu opalila samar!
nikad nikog nisam udarila i sokirana sam ovim sto sam uradila.
prosto ne mogu da se smirim jer mislim da nisam uspela da se iskontrolisem , a on je onda krenuo svojom desnom rukom na moj vrat i stegnuo me i kao razjaren je rekao ovo nikad vise da nisi uradila onda sam mu ja odmakla ruku... uglavnom rekao je da je ovo kraj...
na kraju smo plakali oboje u krevetu ali nismo pricali, rekao je da se oseca kao da ga nema.... jutros je svako otisao na posao.. ocekujem da cemo da pricamo..
morala sam sa nekim da podelim ove misli, prosto ne znam kome bih mogla da kazem za ovako nesto.
grozan je osecaj koji imam. da li ja vladam sobom ljudi? U sta se pretvaram? Mislim da me niko tako recima nije ponizio u zivotu i ovo je zaista bilo u afektu. Ali ja sebi ne mogu da oprostim to.
|