|
Ja i dalje stojim pri tome da su te zajednice neprirodne. Postojale su u prošlosti, ali isključivo zato jer smo bili zatucani patrijahalnim odgojem i žene doslovno nisu imale kamo, tako su bile posložene stvari.
Mi živimo jedan kvart udaljeni od njegove mame i jednu ulicu udaljeni od moje. On svoju viđa kad hoće, ja svoju kad hoću i super funkcionira. Ne forsamo te međuobiteljske odnose, meni njegova mama nije tip osobe koja bi me privatno zanimala, a ni njemu moja. Ali to ne znači da svatko od nas nema sa svojom mamom odnos kakav misli da treba imati i to je to.
Ne volim ta pretjerana petljanja i zbližavanja jer realno, ja nisam u vezi s njegovom mamom nego s njim. Da joj treba dati bubreg ili da sam njena krvna grupa pa joj dam krv ili da joj trebam pomoći kad bude bolesna - tu sam. Ali nekakav suživot i svakodnevno viđanje i kavice, nije moj stil. Jednostavno me ta žena ne zanima i nema tu ničeg sramotnog. To ne znači da se petljam u njihov odnos, on može ići svaki dan ako želi i pričati sa svojom mamom o čemu god želi, ali mi stvaramo svoju obitelj, a ne nekakve simbioze djedova, mama, baba, susjeda, sestara, braće i ostaloga.
Ko voli, nek izvoli i to je to.
|