snjesska sve ok, ne doživljavam ovo kao napad. Odlučila sam se napisati svoj problem jer želim mišljenje više ljudi koji su objektivni i mogu razumno sagledati situaciju, što meni trenutno ne ide baš.
Imaš pravo za ''guranje problema pod tepih''. Valjda to jesmo radili. Ja sam mislila da će biti lakše kad budemo živjeli zajedno, da ćemo naći kompromis, prilagoditi se jedno drugome. Ali našli smo se u situaciji da oboje mislimo da je ova druga strana u krivu i ništa se ne trudi, a ja sama (ili on) se trudim. On smatra da se on potrudio i da sam ja u krivu, ja smatram da sam se ja potrudila i da je on u krivu i tako u krug. Samo do kad...
Voljela bi riješiti situaciju, ali ne znam kako. Dvije noći je spavao u boravku i ne razgovaramo (osim par nužnih rečenica, čisto službeno). Kada sam ga jutros pitala zašto opet spava u boravku rekao je da mu je tako trenutno ugodnije i da li ću mu i za to sad prigovarati. Ja sam mu rekla da time samo pogoršava situaciju, čemu odvojeno spavanje na što mi je on rekao da sam ju ja pogoršala svojim napadanjem. Tako da on očito samo u meni vidi krivca i nema potrebu ni razgovarati ni pokušati naći rješenje i sa svoje strane se potruditi i pitati me što može učiniti da bude bolje i da preživimo.
Kao da je prihvatio da je kraj, a ja ne mogu vjerovati da ćemo nakon 6 mjeseci braka odustati.
