Quote:
|
blizanka kaže:
Ne znam. Nekako ne mogu vjerovati u ovo. Ne zvuči mi previše iskreno.
I nema niti trunka ljubomore? Nikada nikakvog predbacivanja? (čak niti u svađi?) Nikakvog osjećaja krivnje?
Neki su ljubomorni manje, neki više, ali baš da nikada nema niti trunka ljubomore?
Nikada te ne bocne što ona traži sreću u seksu s nekim drugim?
Jesi stvarno siguran da nju baš uopće ne smeta što si bio s drugom, što mirišiš po drugoj?
Da joj se nikada želudac ne stegne kad joj kažeš da si bio intiman s drugom?
Nije isto doživjeti orgazam s nekim u prošlosti, tj. biti svjestan da nisi prvi/prva, što i doživljavati orgazam malo s jednim malo s drugim...
|
Naravno da treba uzeti u obzir da je moguce da bilo sta sto bilo ko na ovom forumu pise moze biti izmisljeno ili slagano. Jedino mi mozes verovati na rec da pisem najiskrenije sto mogu i da mi je veoma stalo da nikoga ni na koji nacin ne varam.
Zasto ti ne zvuci iskreno ? Zato sto jos nikada nisi cula slicnu pricu ? Zato sto je nemoguce ?
Nikada nisam napisao da je lak ovaj nacin koji smo odabrali, niti da je za svakoga.
Morao sam da se odreknem mnogih meni dragih stvari - ljubomore, zavisti, straha da ce me parnerica ostaviti, da cu ostati sam i da meoje zelje nece biti ispunjene, svojih kompleksa nize i vise vrednosti, na pr. da ce joj sa drugim biti lepse. Uz to morao sam se odreci pravednickog osecaja besa kada se ona ne ponasa na nacin na koji ja to hocu, osecaja nepravde i izdatosti i na kraju krajeva mog legitimnog prava da je, ako je moja zena/partnerica, onda automatski i moje vlasnistvo ...
Naravno od svega nabrojanog postoji jos dosta toga u meni u manjoj ili vecoj meri ali - odluka da ja to necu je tu + ti ostatci nisu toliko jaki da remete bitnije bilo mene bilo partnericu + ono sto sam dobio odricanjem od svega pomenutog daleko prevazilazi gubitak.
Evo jos jedne mozda neverovatne stvari - za ovih 8 godina nismo se ni jednom uistinski posvadjali (neke sitne nesporazume, najvise desetak, koji su reseni u toku 15-30 minuta bez puno buke i uz obostrano izvinjavanje ne mogu da uracunam u svadju).
Mozda jos detaljnije:
- ne nema prebacivanja niti osecaja krivnje (zasto bi bilo?)
- svi mi trazimo srecu sa svima drugima (zasto bi samo ja mogao da je usrecim i ona mene; uostalom mozda postoji i sreca na kvadrat?)
- obicno se istusiram nakon sexa (to sa mirisom je bila tema nasih razgovora)
- a sta joj ja mogu ako ona hoce da joj se zeludac stegne (ili meni?); mislim da je to uveliko stvar izbora (mada manje opste poznato)
- zasto nije isto ako si danas u vezi sa nekim i dozivis orgazam, zatim prekines vezu sa njim, to vece se zaljubis i dozivis orgazam sa drugim u usporedbi sa ovim sto ja pricam?
Ako moze da i ja tebi postavim jedno pitanje a ti da se potrudis da mi das iskren i uverljiv odgovor -
ako ti volis svoga muza/frenda, zasto se osecas lose ako je njemu bilo lepo sa nekom drugom ?