ljudi, skroz vas kuzim i slazem se da nitko ne zna kak je tesko i niko te ne kuzi.. ja imam to vec par godina i jedno vrijeme kad bi osjecala da mi nije dobro i da cu dobit proljev suze bi mi pocele ic same od sebe, imala sam tolko izostanaka u skoli, uzas! dodes u skolu, nemiran si, svi te pitaju kaj ti je, a nemres bas svakom rec ''imam proljev'', ljudi te pocnu gledat ko da šugu neku imas...
sad sam 3.r i druge godine idemo nekud na maturalac, znate koja me frka lovi???? di je španjolska... ali, meni je pomogla psihoterapija i prezadovoljna sam sa psihologicom i stvarno mi je bolje. ja sam se odvojila od drustva, nisam isla van (bilo mi je neugodno, stalno me prati osjecaj da mi ne bude dobro, da cu dobit proljev), zivot mi je bil nikakav,a sad je malo bolji. i da, bitno je rec da mi je oci otvorila knjiga ''tko je maknuo moj sir?'' (tak nekak se zove), govori o promjenama i nakon kaj sam procitala, otisla sam van, ohrabrila sam se malo itd...
