Quote:
volver kaže:
Isto tako, pitam(o) se o postojanju kao tajni. Kako li je to, gledajući i misleći iz svog postojanja, "ne postojati" - pitala sam se kao dijete.
I, eto, nikad se nisam pitala - postojim li? (osim u pjesničkim slikama ili takvim raspoloženjima) ali jesam o nepostojanju.
Kako to? Kako? .... Da jednom nema ničeg. Što je to i kakvo Ništa? Ili kroz optiku vremena - Nikad (više).
To (mi) je nekako nepredstavljivo. Naravno, i mora biti.
Misao o tako nečemu gubi se u svom spiralnom kretanju...
|
Kako mozes pitati kakvo je to nista? Pa nista nije nikakvo,jer je ono nepostojanje.Nema svesti o nicemu,nema nicega zauvek,to je to.Dakle vecna praznina,bez boja,bez mirisa i ukusa,bez dozivljaja,bez ikakvog zivota.Vecno nistavilo je kuca svega sto postoji,a sve sto postoji svakog je trenutka blize svojoj kuci jer neprekidno putuje ka njoj.