Quote:
AlessandraB kaže:
Licno ne volim emotivce, jer su neuracunljivi, posto nisu u stanju da vladaju svojim emocijama. Nikada ne znam kada ce me neko od njih osramotiti u drustvu, ako izadjem sa njim (svejedno da li se radi o muskom ili zenskom polu). Ta nesposobnost vladanja emocijama tu osobu, u mojim ocima, stavlja na nizu stepenicu postovanja koje imam prema njemu ili njoj. Smatram da bi jedna odrasla, normalna osoba trebala biti u stanju da se ne ponasa kao maloumni histerik i da to pravda preteranom emotivnoscu.
|
Baš iz tog razloga kad sam vanka u društvu jedva išta govorim i radim, samo pričam kad sam nasamo s jednom osobom, no u društvu nikako jer sam preobziran prema ljudima kao što si ti, bolje mučat i ne radit ništa i tako se necu osramotit niti koga oko sebe.
Iskreno briga mene oču sebe ossramotit, ja ne smatram da se sramotim niti imam napucan ego koji mi daje definiciju sramočenja.....moj ego je odavno umro, ja se ne osjecam osramočeno ako izađem vanka u staroj majci za po kuči, iskidanim patikama ili ako kazem nesto sto bi moglo sramotno nekome.
Ali kad sam u društvu s nekim, onda imam odgovornost prema toj osobi, pa s toga ništa ne pričam, ništa ne radim kako u očima drugih nebi slučajno ispao sramotan i osramotio osobu s kojom sam došao pred to društvo i za čiji ugled i socijalni status sam odgovoran.
Iako ne znam šta ti ovo znači histerik, valjda s tim misliš na pubertetliju, ja imam 24 godine i daleko do toga da sam histerik, nikad nisam ni bio histerican, ali da istina........znao bi biti danima depresivan i jednostavno ne bit sposoban za išta drugo nego za vodit dubokoumne jako teške i komplicirane teme s jednom osobom u 4 oka, bit onako, ekipno i društveno disfunkcionalan u večoj grupi ljudi zbog toga jer u tom momentu imam jako depresivan i emotivan trenutak u sebi, vodim unutarnju borbu sa svojom psihom a ekipa očekuje da se priključim zajebanciji, da se nadovežem na neko njihovo veselje iako oni nisu ni svjesni koliko mučeništvo to meni predstavlja u tom momentu.
Tebi je malo iskrivljen koncept o emotivcima cim to povezujes s neuracunljivoscu ili histericnocu, ako smo emotivni i hipersenzibilni-hipersenzitivni ne znaci da ne znamo to kontrolirat.
Mi svoju emocionalnost bolje kamufliramo i obzirnije se odnosimo prema okolini nego večina emotivno banalnih šarlatana koji nemaju obzira prema tome da je netko u društvu i nije od volje, nije za zajebanciju niti veselje i nekad takvim ljudima moraš otvoreno u facu reč....."oprosti, nisam od volje, pere me depra i stvarno bi te molia da me pustiš na miru, nisam od priče"
Meni to nikad nitko nije reč, da ga smaram, da nije od volje, da je naporan itd.....jer sam dovoljno senzibilan i emotivan da prepoznam tuđe stanje svijesti i prilagodim se tome...odnosno ispoštujem tuđe pravo na mir i ambijent koji odgovara njegovom/njenom trenutnom stanju raspoloženja.