|
do nekog određenog doba (čitaj: sredine puberteta) platonska ljubav je nešto najslađe što postoji (odmah iza prve puse sa simpatijom)
ali nakon nekog vremena je samo izvor frustracija, pogotovo ako je neuzvraćena
i može pogodovati jedno razvoju nekog psihičkog poremećaja...poput opsjednutosti tom osobom, depresijom i inim finim stvarima
nije mi jasno u biti na što si mislila: na neuzvraćenu ljubav...koja je zato platonska
(makar ima i fizički konzumiranih neuzvraćenih ljubavi......i stvarno ne znam koja bi bila gora)
ili ono oboje se vole, ali eto zbog nekih okolnosti ne mogu biti skupa
........mislim da ovoga danas ima jako malo, i drago mi je da ima
jer mi se čini da je to nešto najfrustriravajuće što bi mi se moglo dogoditi
i mislim da to nema nikakve veze sa romantikom
i da, mislim da nema mjesta nikakvoj platonskoj ljubavi (recimo) moga dečka s kojim sam u -dodirna, mirisna, njušna, čulna, zagasita, uzdisajuća, drhtajuća, izgarajuća -ljubavi i neke druge ženske
ma zajebi ti takvu bolesnu 'romantiku'
(ili možda nisam shvatila leafa)
__________________
fensi šmensi
|