Quote:
kikakm kaže:
...radi se o obrnutom procesu, kod nas koji imamo i previše (ili barem percipiramo da imamo), odricanje od onog nepotrebnog dijela materijalnog, upravo kako bi bili bliže onima siromašnijima.
|
Odricanje od nepotrebnog se ne bi trebalo vjezbati tako da uskracujemo sebe, a bez pomaganja siromasnima. Najbolji nacin odricanja i vjezbanja sluzanje je da dio svojih prihoda (ili dio slobodnog vremena) dajemo izravno za pomoc drugima.
Quote:
kikakm kaže:
Da bi se razumijelo siromašnije, potrebno je stati u njihovu situaciju (ne govorim sad o ekstremima).
|
Da, ali ne samo u masti i teoriji, nego i u praksi. Kao socijalnom radniku jedno od najboljih zivotnih (i profesionalnih) iskustava je bio konkretan rad u romskim naseljima. Tokom 2 godine, svako tjedan sam odlazio u romska naselja i radio izravno s korisnicima. Znam mnoge krscane (posebno protestante) koji redovno obilaze starije ljude u starackim domovima, bolesnike u bolnicama ili nemocne po kucama, selima i sl. Vrlo cijenim osobe koje to rade i ako se mislim na takvo konkretno iskustvo sluzenja, onda to prihvacam.
Ali ako se misli na puko fantaziranje o siromastvu, bez da smo ikada stvarno nekome pomogli...
Quote:
kikakm kaže:
Bez obzira što je netko možda gladan, ne znači da mu duhovno nije bitno. Možda je upravo, jedna od stvari, duhovno, spiritualno, kakogod, ono što ga drži.
|
Ljudima treba sluziti, ne im nametati svoju volju. Vrlo cesto siromasni kod nas nisu doslovno gladni, ali im mozda treba novaca za placanje racuna ili izlazak iz dugova. Starijima je potrebna pomoc u obavljanju kucnih poslova ili tek druzenje i razgovor... Ako imamo preumisljaj sto njima treba, a ne osluskujemo njihove stvarne potrebe... lako cemo se pretvoriti u fanatike i propovjednike...