Imam nekoliko prijatelja koji imaju bernskog. Ogromne mrcine koje zahtjevaju čvrstu ruku
. Ovaj pas bez treninga, škole i čvrste ruke pretvara se u tele koje te vuče na uzici, koje odluta kad mu na pamet padne i koje se ne obazire niti na jednu tvoju naredbu.
Inače su preslatki, ali ako nisi u stanju pokazati zube i volju jaču od njegove, potraži neku drugu pasminu.
Jedna priča koja može zvučati brutalno, ali moj prijatelj, koji jako dobro zna sa psima, ima bernskog. Dok je imao godinu dana, zarežao je na njega jer mu je htio uzeti kost. Donio je kantu vode i zagnjurio mu glavu unutra(na kratko, naravno
) i strogim glasom mu nakon toga naredio da pusti kost. Pas nikad više nije zarežao na njega.
Kada je preskočio ogradu, odveo ga je na šivanje i ovaj je počeo cvitliti. Naredio mu je da legne na bok i rekao mu da prestane jer je sam to tražio. Pas nije ni pisnuo. Nakon šivanja počeo je šepati i ovaj se okrenuo i rekao mu: "Sad još i šepaš?" Pas se pokunjio i odmah počeo normalno hodati. Inače je prava maza, ali nikog ne pušta u dvorište.
Drugi frend je svog odveo na školovanje, ali poslije toga nije sustavno nastavio s treningom. Rezultat: ovaj ga vuče kako hoće, prava muka za gledanje.
I s vremena na vrijeme odluta malo po kvartu pa onda ljudi zovu kad ga nađu na drugom dijelu grada.
Prekrasne mrcine, ali moraju znati tko im je gazda. Inače postaju prava muka, umjesto veselja.