[Aurora Aurea]

Svi drevni narodi su čuli za euharistiju ('pričest')


Ako pogledamo predanja i kultove naroda sa različitih podneblja možemo videti da svi oni u nekom obliku poznaju euharistiju, žrtvu-pričesnicu od hleba i presečenog vina, te čistu žrtvu paljenicu, kadjenje tamjanom. To je još jedan pokazatelj da je Gospod u različitim Svojim inkarnacijama, različitim narodima, davao iste simbole. Svi su u nekim vidovima čuli za zajedničke svečane večere (agape) i za euharistija-prinos. Gospod je svagda pozivao da se jede i žrtvuje blagodarno od Njegovog Mesa i Njegove Krvi, koje najbolje oličavaju (beskvasni) hleb i presečeno vino. Medjutim ti sveti sakramenti koji predstavljaju i simbolišu jedinstvo sa Hristom, Duhom Života, satansko je izvrtalo, pokrivalo, pretvaralo ih u dijaboličke obrede. Želeći da ismeje Hrista Lucifer je pojedine ljudi navodio na krajnje izopačenje svetih simbola-jemstva spasenja. Umesto da im pomešano vino bude simbol Duha Života kojim dušu trebaju hraniti, a hleb simbol Duha Dobrote koga trebaju jesti pravedničkim životom, ljudi potonuli u greh su upadali čak i u kanibalizam.

Tako se u tibetanskoj 'Priči o Vrtu lotosa' iznosi: "Ljudi nalaze zadovoljstvo u pirovima na kojima se hrane krvlju i mesom." - Medju Tibetancima je sarko-kanibalizam, jedenje mesa umrlih, bio dosta prisutan. Tako se u biografiji čudotvorca Ralope iznosi i ova sekvenca: "Stigoše tako na groblje. Na groblju je bilo puno žena. Sedele su u krug, a majka /jednog deteta koje je to potajno pratilo/ sede u sredinu na sanduk koji joj je služio kao presto. Gostile su se lešom jednog mladog čoveka." - Privrženici tantra sekti, kao i ratoborni Skiti, koristili su ljudske lobanje kao pehar. A 'sveti napitak', 'Božiju krv' im je često predstavljao neko žestoko pića, ali za posebne prilike i mešavina različitih vrsta mesa (uključujući i ljudsko), mokraća, izmet, znoj i sperma. A taj miks izlučevina kojim su se pričešćivali je se zvao nagčeng (videti spis 'Delovi biografije Cong Kape')


Hristovu ehuharistiju, pod orijentalnim tantrističkim uplivom, silno su ismejavali i gnostici fiboniti i nikolajiti. Tako crkveni otac Epifanije (čija glavno delo 'Panarion' Crkva izbegava da predoči širem auditorijumu) izveštava za skupove, gozbe i orgijanja razuzdanih pseudognostika fibonita, čijim sastancima u Aleksandriji je prisustvovao. Epifanije izveštava kako na svojim 'agapama', 'večerama ljubavi' "služe začinjeno jelo, meso i vino, čak i ako su siromašni. Pošto su se zajedno najeli, i da tako kažem napunili trbuhe, zbog suvišne snage okreću se užicima. Muškarac kaže svojoj ženi prepuštajući je: 'Ustani i izvedi agape se sa bratom'. Tada se nesretnici spajaju, /.../ Pošto su opštili u strasti razvrata, proklinju nebesa. Žena i muškarac u ruke uzimaju izbačeno seme, stoje gledajući prema nebu ruku uprljanih nečistoćom i mole se kao ljudi zvani stratiotikoi i gnostikoi prinoseći Gospodu sve što imaju na rukama, te kažu: 'Prinosimo ti ovaj dar, telo Hristovo'. Tada to jedu, vlastitu sramotu i vele: 'To je telo Hristovo i pasha zbog kojeg naša tela trpe i zbog kojeg su prisiljena da priznaju Hristovu patnju'. Slično je i sa ženom: kada ima menstruacijum skupljaju tu nečistu krv, zajedno je jedu i kažu: 'Ovo je Hristova krv'." ('Panarion', XXVI, 17, 1)

Kako je satansko širom sveta na najbizarnije i najmorbidnije načine ismejavalo svetu euharistiju i svetu večeru, brojni primeri postoje. Možda ne tako morbidno, ali u celini gledano, i tradicionalističke crkve, zajedno sa brojnim sektama, takodje ismejavaju na različite načine Hrista kroz svoje 'euharistije' i pashe'.


Citirani deo iz Panariona u grčkom tekstu se može naći preko linka: http://www.christianhospitality.org/...-0573-0672.pdf