evo mene sa "malo" dublje gastroskopije.. ušao mi je u cijeli duodenum..
ugl, htjela sam samo reć.. svaka vam čast, vama svima koji idete na kolonoskopiju bez anestezije!
ja sam mislila da ću umrijet danas.. bilo je odvratno i grozno!!! toliko je bolilo! ne mogu zamislit koliko tek boli kolonoskopija s obzirom na to koliko je debelo criejvo dugačko.. ovaj glupi duodenum je dugačak samo 25-30 cm pa mi je bilo užasno
to napuhavanje zraka i rastezanje crijeva, uf.. i to su mi je radili 20 min
a već nakon 10 min sam počela imat odvratne grčeve u crijevima, vjerovatno tj sigurno od tog zraka.. mislila sam da ću tamo obavit nuždu u gaće
a tek onda poslije... sat i pol vremena stomak me je otkidao, bila sam napuhana ko lopta, nisam znala dal da podrigujem ili puštam vjetrove.. premda me i dalje boli duodenum ajme (pretpostavljam da me on boli jer je tamo uzimao biopsiju) i jednjak.. i onda sam nekih pola sata osjećala krv u ustima..
ukratko, iskustvo mi je grozno! i nema šanse da me više natjeraju na to, a jednog dana ako budem morala na kolonoskopiju, a svi bi mi trebali iza 50-e, ugl samo uz anesteziju....
jer ne mogu zamislit koliko tek boli kolonoksopija, ona garant i duže traje, a meni je ovih 20 min bio pakao...
toliko mi je bilo grozno da sam bez obzira na crijevo u ustima počela pričat tj stalno sam pitala jel gotovo, jel gotovo i gunđala ko stara baka i govorila Isuse, Isuse, (dobro da nisam psovala) i mahala nogama i isuštala neke zvukove bijesa! još mi mama bila kod nogu i imala je zadatak da mi trlja noge kako mi je sestra radila prvi put kad sam išla, ali ona to uopće nije dobro radila, trebala je na nekih 20 cm radit jedne te iste pokrete, jer onda mi to makne pažnju, a ona je umjesto toga mazila me cijelim nogama i to mi je toliko smetalo i onda sam joj bezuspješno micala mogu..
a osim toga, sad nije bila jedna sestra koja mi je inaće uvijek i nju obožavam jer me uvijek uspije smirit jer me mazi po licu i nekako ju slušam... ne znam zašto.. ovu danas baš i nisam čula.. možda jer i bilo 3-oje doktora koji su gledali pa sam pokušavala čut nešto i uporno sam pokušavala maknut mamu
ugl, totalno mi je neugodno jer sam bila takva
premda mislim da nisam bila strašna tj nadam se.. nisam si mogla pomoć
bila sam jako ljuta jer mi to rade jer su rekli da to uopće neće bolit više nego zadnjih par, kao to je jednako ko i samo pregled želuca i ko i onda kad su mi malo ušli u duodenum.. moš si mislit
zato sam stalno ispuštala neke grrr zvukove jer sam bila ljuta jer tako boli i totalno sam samu sebe iznenadila da mogu biti toliko ljuta, nisam se nikad vidjela u takvom izdanju.. jedina sreća je što nisu mogli čut što sve mislim u sebi..
ma ne bi ja ni pitala jel gotovo, nego dr mi je stalno govorio, evo samo još malo, samo to i gotovi smo i onda ode dublje i kaže još samo to, a ja ludim... moram mu slijedeći put reć da mi to ne govori jer ja sam malo čudna po tom pitanju pa meni ne pomaže tj odmaži mi to "laganje".. uvijek je bolje prošlo, vezano uz bilo što, kad bi mi netko rekao brutalnu istinu.. ovako sam stalno skupljala zadnje atome snage jer kao sad će bit gotovo, a na kraju ništa.. bolje da je rekao strpi se još 10 min, onda bi na dulje skupila snage, a ovako mi je svaki put bilo katastrofa kad bi nastavio, a ja mislila da će bit gotovo...
ja stvarno ne znam tko može bez anestezije progurat cijelu enteroksopiju...
i ugl, svaka vam čast na kolonoskopijama bez anestezije! ali stvarno!
samo sam to i htjela reć!
dobro lažem, nije samo to.. nadala sam se da će me netko utješit i reć da je normalno što sam gunđala i govorila ISuse, Isuse, jel gotovo, jel gotovo, i svaki put kad nastavi čuješ me samo kako ispuštam neke grr zvukove...