...Pravo je vreme za ekonomski bum
Političari u Evropskoj uniji, ovdašnji ambasadori, ali i strani investitori koji su već ušli na domaće tržište jednoglasno ocenjuju da će Srbija, prvi put nakon promena 2000. godine, konačno dobiti šansu da postane „eksplozivno tržište“. Nakon izbora nove Vlade Srbije stiču se uslovi za mnogo veće strane investicije nego do sada i dolazak ulagača koji će pokretati regionalni biznis.
Ekonomski bum koji se svojevremeno dogodio u svim zemljama jugoistočne Evrope, kada je rast bruto nacionalnog dohotka, zahvaljujući stranim ulagačima, sa jednocifrenog skočio na tridesetak procenata, očekivan je još u vreme Đinđićeve vlade. Izostao je zbog političke nesigurnosti. Strani ulagači procenjuju da će nakon formiranja proevropske vlade na čijem je čelu ekonomski ekspert, koji je u „prijateljskoj kohabitaciji“ sa predsednikom Srbije, konačno biti stvorene glavne političke pretpostavke za dolazak „velikih igrača“. Imaju u vidu pre svega najave o brzom priključenju Srbije EU. Premijer Mirko Cvetković je u svom ekspozeu upravo to najavio: brz ulazak u EU i povećanje BDP za 30 odsto u naredne četiri godine.- Naša očekivanja su da ovde sve manje bude bitna politika, a da počne priliv investicija višeg ranga. Beograd bi zahvaljujući tome trebalo da postane regionalni centar. Moja kompanija je nedavno u povećanje obima proizvodnje uložila nekoliko desetina miliona evra, ali razmišljamo da uskoro uložimo još dva puta toliko da bismo odavde mogli da pokrivamo ceo region - kaže za „Blic“ generalni direktor jedne velike američke kompanije koja je ovde prisutna već tri godine.
Regionalni lider za logistiku
Jedna od najvećih šansi za priliv stranog kapitala jeste da Beograd preuzme ulogu regionalnog distributivnog centra robe široke potrošnje za region zapadnog Balkana. Velike svetske firme, poput američkog „Krafta“, već su najavile da će u Beograd smestiti centralu „East Adriatic Marlets“ za region koji obuhvata zemlje bivše SFRJ i Albaniju.
Srbija ima najviše stanovnika i visok potencijal rasta potrošnje robe široke potrošnje. Pre više od deset godina, na sastanku ministarstava transporta Evropske unije i zemalja u regionu u Budimpešti 1997. godine, postignut je dogovor da Beograd bude jedan od glavnih distributivnih centara robe široke potrošnje za jugoistočnu Evropu. Ipak, usledio je rat na Kosovu i investicije su otišle u Budimpeštu. Velike logističke kompanije donele su Mađarskoj investicije i posao koji se meri milijardama evra. Prema podacima mađarskih medija, logističke usluge su u 2005. doprinele sa 800 miliona evra BDP-u te države i činile su trećinu BDP-a glavnog grada te zemlje. Glavni logistički igrači očekuju da u narednih osam godina to tržište poraste dva-tri puta. Ipak, još su otvorene šanse za Beograd, jer iz Mađarske ne može da se pokriva sve.
Naravno, priliv investicija iz logistike Srbija ne bi mogla da očekuje u punoj meri pre nego što završi koridor 10 i obilaznicu oko Beograda, ali ni Budimpešta nije pre deset godina imala potpuno razvijenu infrastrukturu.
- Strani i domaći investitori, okupljeni u Američkoj privrednoj komori, optimisti su kada su u pitanju mogućnosti da Srbija postane lider u regionu. Iako je poslednjih godina zabeležen trend blagog pada direktnih investicija, Srbija je i dalje investiciona lokacija koja privlači veliku pažnju. Pored toga, tržište je ovde relativno nezasićeno i svakako spremno za znatniji priliv direktnih stranih investicija - kaže za „Blic“ Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.
Cvetković smatra da Srbiju čini atraktivnom pre svega njena geografska pozicija, znanje i entuzijazam stručnjaka i dobra volja administracije da stranim investitorima učini jednostavnim dolazak u Srbiju. Kaže i da je prednost to što Srbija privlači investitore iz različitih oblasti, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, izgradnja novih poslovnih i stambenih objekata, finansijske usluge.
- Ono na čemu treba dodatno raditi jeste privlačenje grinfild investicija koje generišu nova radna mesta. Trebalo bi insistirati na realizaciji svih mogućnosti koje sa sobom nose povoljni trgovinski režimi sa EU i Rusijom - smatra Cvetković.
Iskoristiti šansu
Iako je ove godine zbog političke krize i održavanja izbora, zabeležen pad u direktnim investicijama, ekonomisti kažu da su strani investitori u najvećoj meri zainteresovani za ulaganje u Srbiju, u poređenju sa svim drugim zemljama jugoistočne Evrope. Argumenti su činjenica da je Srbija 2006. i 2007. godine bila lider po grinfild investicijama, ali i najnovija istraživanja velikih konsultantskih kuća. Istraživanje „Ernst i Jang“ iz juna ove godine na uzorku od 250 stranih kompanija, pokazuje da oni Srbiju doživljavaju kao veoma atraktivnu zemlju za ulaganje.
- Očekujemo od ove vlade da omogući ekonomski bum. I to je „pod mora“. Ako pošalju signal međunarodnoj zajednici i investitorima da su stabilan i pouzdan partner, očekujem da u 2009. godinu uđemo kao veoma atraktivna destinacija za strane investitore. Strani investitori prepoznaju potencijal u Srbiji i sad je trenutak da se to iskoristi - kaže za „Blic“ Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za promociju stranih ulaganja SIEPA.
Janković posebno potencira važnost da se ove godine realizuje dogovor sa „Fijatom“ i kaže da su upravo zahvaljujući auto-industriji i proizvodnji mašinske opreme, Češka („Tojota“, „Folksvagen“) i Mađarska („Suzuki“, „Audi“, „Folksvagen“) ostvarile značajan rast BDP. Janković prognozira da je Srbija u šansi da ponovi uspeh Slovačke.
Kako vreme prolazi, Srbija postaje sve atraktivnija za ulaganja, a i rizik za investicije se smanjuje, mada investitori imaju percepciju o većem riziku nego što on jeste. Krajem prošle godine, kompanija za investiciono savetovanje „Citadel“ objavila je makroekonomsku projekciju da će u narednih deset godina Srbija imati godišnji rast od najmanje sedam odsto.
Finansije, nekretnine i energetika najprivlačniji
- Investitori traže da ulože u sektore koji imaju brži rast od proseka. U Srbiji to su tri segmenta - finansijske usluge, ulaganje u nekretnine i u energetiku. Razvoj finansijskih usluga uključuje dalji razvoj bankarstva, osiguranja, kao i lizinga. Dolazak „Moskovske banke“ koja je u Srbiju ušla kao grinfild investicija, znači da oni imaju ogromno poverenje u ovo tržište da će se razvijati. Vrlo verovatno je da će biti još dolazaka nekih stranih banaka. Drugi sektor su nekretnine, posebno industrijske, koje nedostaju, a to su skladišta, fabrike. Sledeći sektor je apsolutno sve što je vezano za energetiku. Energija će ostati skupa, a privredni rast od sedam odsto godišnje ukazuje da će se sve više trošiti energije - ukazuje Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadela“.
Formiranjem vlade, pokrenuli su se mnogi biznis pregovori koji su bukvalno bili zamrznuti. Događaji su se pokrenuli sa mrtve tačke...
- Pre izbora imali smo ozbiljne pregovore o izgradnji hotela u Beogradu sa renomiranim internacionalnim lancem „Dizajn hotela“. Međutim, po raspisivanju izbora, komunikacija je bila zamrznuta, bukvalno sve je bilo stavljeno na čekanje. Na sreću, po formiranju vlade pregovori su se ponovo pokrenuli - kaže Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor“ iz Vrnjačke Banje.
Ali osim mikrookruženja, na ekonomske poteze stranih investitora u Srbiji deluje i makrookruženje. Po rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera „Sinteze invest grupe“, trenutna situacija na Beogradskoj berzi ne govori u prilog aktuelnoj političkoj stabilizaciji u Srbiji, što ne znači da su ove promene nebitne za berzanske ulagače.
- Ova grupa investitora, među kojima su u velikoj meri inostrani ulagači, visoko će vrednovati eventualno uspostavljanje zdravog poslovnog ambijenta u Srbiji, dok trenutno nekoliko faktora uslovljava njihovu suzdržanost. Ponajpre su to dodatni negativni efekti svetske finansijske krize, sezonski faktor ali i očekivanja da se nova vlada na delu pokaže sa izrečenim obećanjima. Ako u narednom periodu uspe da poradi na najvećim problemima tržišta kapitala, slaba ponuda hartija od vrednosti, nepostojanje regulative za inicijalnu ponudu akcija, slabo korporativno upravljanje i drugo, možemo očekivati njegov ubrzani razvoj - zaključuje Nenad Gujaničić.
