Quote:
mafri kaže:
Sve ovo sto si napisala!
Nije me niko tuko ni asikovo  al sama cinjenica da ce mi svako jutro neko srat na glavi da sto nejedem,da cu krepat ak nejedem,da mi seru kak nesmjem nist radit osim spavat,da ce mi kuhat,ma opcenito petljat se u zivot i da necu imat sekunde mira da uzivam sa muzem i bebom u samoci mi je u glavi pravila lom!!!Kak mi je ta zena na zivce isla!
Nek sam se ja rijesila sviju!Aj brate svakom svoj mir!A sad mi je cilj odselit miljama daleko i od mame i od svekrve.
Ma ti i ja smo slicne
A mos zamislit kad sam se onak trudna sa stomakom do zuba natakarila na stikle od 7 cm mislim da joj je slabo dolazilo |
hahhahahhahaha
ajme, neka, neka. treba poznavati sebe i činiti po svom osjećaju neke stvari.
ja bih primila dečka za ruku i onako... šta ja znam....u rusiju!!!
ja već sad kad provodim po par dana zajedno s dečkom osjećam se totalno smireno i normalno i kao da sam na svome totalno, ono, jednostavno mi on nije nikakav napor nego mi je samo od koristi. niti me je više ičeg sram pred njim niti me ubija u pojam (ko moja mama recimo). znam da će mi s njim živjeti biti savršeno i baš se veselim danu kad ću doć iz rodilišta i provoditi vrijeme samo s njim i našim djetetom.
i nitko više osim nas troje!!!
jer on je prepun tolerancije i nježnosti i svega i kao da sve shvaća i tako je dooobar prema meni....
a štikle...jaoooo... što je najgore ja i dalje planiram hodati u štiklama, jebemu, kad dođe ona vrućina pa obučem neku suknjicu, moram obuti i štiklu da mi noge elegantnije izgledaju kad mi je već trbuh ko bačva
šta će tek meni mater i svekrva reć, a?