[munchy]

samo pomisli na to kako imaš život u sebi , svoj nagon za životom,i kako je vredan, vredniji od ičeg, jer s tobom nestaje i svesnost sveta oko sebe , svet ostaje, a ti nestaješ

Upravo to je jedna od onih recenica za kojom tragam, motivisuca da mislim prvenstveno na sebe

A da postaneš osoba koja voli samo sebe (što je mislim i nemoguće) to više ne bi bila ti. To bi bilo teško silovanje vlastite prirode koje bi vodilo tko zna u što - psihozu čak?

AKo me ovo sadasnje stanje ne odvede u psihozu mislim da nista nece

little_devil, potpuno te razumem i drago mi je sto si , makar i na tezi nacin uspela da se izboris sa emocijama, i eto upravo ono sto si napisala je i ono cemu ja tezim... Nadam se da cu uspeti, nekako

pretpostavlja da je autorica izmucena kao sto sam ja bila, moj savjet je da proba shvatiti da svim tim ljudima i nije toliko lose, neke stvari se ne mogu promijeniti i takve su kakve moraju biti... ljudi su jaki.

Da, gledam da razmisljam tako... A onda mi dodje ono "A mozda bi ipak nesto moglo da se promeni ako bih se malo angazovala". I tad pocinju muke

Vilenica, hvala na linkovima, pregledacu ih.

Sto se tice psihoterapije oduvek me zanimala, citala sam dosta knjiga o tome al na zalost nemam finansijskih mogucnosti da je sebi priustim.

da sad vidim nekoga kako sutira psa, ne bi me preplavila ogromna bol i tuga. nego bih dosla do tog covjeka, i mirno ga zamolila da mi dade osobne podatke. zlostavljanje zivotinja je u Hrvatskoj kazneno djelo, i moja gradjanska duznost je da to prijavim.

E ta stalozenost je ono sto meni treba. Ja se u takvoj situaciji razbesnim, izvicem na osobu i na kraju kad odem rasplacem...

kad iz nepoznatih razloga jako, pretjerano patimo kad vidimo (uzivo, na filmu, u knjizi) primjere nepravde i zlostavljanja slabijih, mi iznova prozivljavamo vlastite emocije kojih nismo svjesni. ti si se sama osjecala kao mali sutirani pas, ali se ne sjecas kada, jer si to prisilno zaboravila kako se ne bi suocila s cinjenicom da te neka bitna osoba tako zlostavljala. jer tada bi morala promijeniti sliku o toj osobi, a to odbijas

Da, razumem o cemu pises ali nekako nisam sigurna da bih empatiju svela na prosto prozivljavanje nekih ranijih emocija... Ne znam, nisam toliko u materiji... U svakom slucaju ne bih rekla da mi se tako nesto desilo, svakako je mozda i do potiskivanja ali kad razmislim cini mi se da u mom zivotu nije bilo osoba od kojih bih tako nesto mogla da dozivim


Od srca hvala svima na savetima i razumevanju