Quote:
tordajav kaže:
A šta ako su ti što vam isisavaju energiju upravo vaši roditelji sa kojima živite? Šta ako su oni ti koji čerupaju od vas svaku vašu ambiciju, plan, želju, sreću, svako vaše postignuće prisvajaju/otimaju, šta ako su oni ta emotivna rupa bez dna?
|
Znam, moji su takvi.
Uglavnom, grozno je, ali braniš se kako možeš. Ne slušaš ih kad ti počnu srkat mozak, raspališ mjuzu u sobi, odeš vanka, prespavaš kod prijatelja, nađeš posao, izgubiš posao, vratiš se doma, popodne spavaš, uvečer izlaziš... Dakle, snalaziš se.
Nisu oni krivi što su takvi, ne mogu sebi pomoći, ali naravno ni oni koji to moraju trpit nisu krivi. Takvi ljudi su zakukuljeni u svom trajno negativnom emocionalno stanju, depresivni su, frustrirani i ne znaju ništa drugo nego uništavat oko sebe. Ukratko, energetski vampiri.
Quote:
Omaha kaže:
Fora je u tome što on nađe novu "žrtvu", ali ga brzo znogiraju. Meni bude žao i sve iz početka.
Nema veze, vjerojatno je moja karma takva i ja ne bježim od toga. Ako nekoga usrećuje moja nazočnost ili druženje s mojoj malenkosti, ok. Sretna sam i ja, jer sam nekog usrećila. Nije to mazohiram, to je realnost.
Šta bi on da nema mene? Tda bi bio Pale sam na svijetu, a to je strašno, zar ne?
|
Imao je i jedan moj prijatelj takvoga. Poznavali su se od malih nogu, išli zajedno u osnovnu, ali dok je moj prijatelj odrastao i fizički i psihički, napredovao, upoznavao ljude, družio se, ovaj je čamio kod kuće bez ijednog prijatelja, osim njega. Na kraju mu je prošla čitava mladost, a da nije izašao iz kuće. Jadno i tužno, ali čovjek je, prema pričanju, stvarno pilana. Toliko negativan, da se ne može izvući iz tog stanja. Moj ga je prijatelj u više navrata pokušao otpiliti, jer ga vidno iscrpljuje, ali nikako da to napravi. Takve ljude istodobno i prezireš i žališ.