Quote:
seamless kaže:
A gledaj to ovako: ti si (ga) htjela sad, a on (te) je htio za godinu dana (možda). Dakle, štogod da si ti napravila ili nisi, pitanje što bi bilo i kako bi bilo. Možda si ti mogla kalkulirati (kao što je netko gore predložio rekavši - drugi put ću pametnije), taktizirati, suzdržavati se itd., a jel bi stvarno htjela nekoga zbog koga to moraš raditi? I jel bi to bila ti? Tebi sad treba netko tko te želi sad takvu kakva jesi sad, sa svom emocionalnom prtljagom koju imas, svom impulsivnošću (po mogućnosti da misli da je to baš kjut) pa da onda ostanete takvi kakvi jeste ili se mijenjate/rastete/prilagođavate zajedno.
Drugo je pitanje bi li ti više htjela njega nakon godinu dana? Iskreno, čini mi se da ti više žališ za onim što ste mogli biti (pogotovo što sad ide advent, topla čokolada, kuhano vino, klizanje i snijeg), nego što ste bili zapravo.
Kako stvari stoje, prošla baka s kolačima. Ne treba ti biti žao. Nije (te) prepoznao.
|
Ma tko će ga se sjećati za godinu dana, osim anegdotalno.
To mu je bio ili neki glupi izgovor ili je stvarno bio nesiguran jer je ne tako davno prekinuo vezu, ali opet, opet, da sam mu se zaista jako svidjela, mislim da se ne bi izmotavao. A možda su i moji motivi tad bili pomalo upitni, tko zna.
Bio mi je zanimljiv, drukčiji od mene, a i bilo nam je ugodno skupa, ali očito ne dovoljno za nešto više, kad gledam retrogradno. Da sam ja manje ja, možda je mogao biti jedino kvalitetan ff.
Ali nisam.
Ma daj, kakav Advent, koliko su mu veze trajale, taman bi tad zaključio da to nije to. Dobro me poštedio toga.
