Quote:
moses kaže:
Pa spomenula sam ranije, a to se ponavlja više manje kroz sve knjige o njezi i odgoju djece pa i ove o metodama spavanja: pobrinuti se da dijete dovoljno spava, bebu što ranije navikavati na spavanje u vlastitom kinderbetu, pomalo mu usvajati razlikovanje dana i noći, ne učiti ih da spavaju prikvačeni na sisu već ih utješiti mirisom, maženjem, blizinom itd itd.
U rodilištima npr zdrave bebe ne hrane između 23-05 h. Pa ima beba koje to lijepo prespavaju, a ima ih koje urlaju do jutra, kao na primjer moj 
Iz iskustva mogu reći da je definitivno točna ona da san ide na san, dakle što bolji san po danu, biti će bolji po noći. Trebalo bi ih stavljati spavati svakih 1,5-2,5 sata budnosti, ovisi o starosti bebe. One teorije o držanju budnim što više da bi bolje spavali po noći su koma za male bebe.
Ovo što je napisala Lali o ranom spavanju, slažem se, biološki sat im je prilagođen po dnevnom svjetlu otprilike. Moj je kao mali zaspivao tek u 22-23 h i naravno da je to često bilo uz puno večernjeg urlanja pripisanog "grčevima", jer je ustvari bio premoren. I svejedno se budio 6-7h.
Davanje sise noću svaki put kad kmeče ili se probude isto dovede do kontraefekta-moj nije bljucao od prežderavanja, ali bi se zapišao pa bi urlao jer je mokar, pa ga razbudim presvlačenjem itd itd....
Uglavnom i ja mislim da ću s drugim djetetom sigurno biti pametnija i neću trebati CIO. |
Kako je i meni prvo dijete, tako nisam baš previše razmišljala u trudnoći šta će biti kad rodim nego kako ću rodit
Također sam se naslušala raznih savjeta (kontradiktornih) pa sam zaključila kako ćemo sve u hodu.
I, kad je došao princ, trebalo nam je dobrih misec ipo dana da šta vi kažete pohvatamo sve konce, njega i njegov bioritam upoznamo i vidim da dosta toga i radimo kako treba.
Naime, točno znam kad mu se počme spavati, to nekad bude nakon 1.5 h, a nekad nakon 2 h, brzo ga uspavamo jer mu očito potrefimo trenutak, i nakon toga kad ga stavimo u krevetić nekad odspava 30 min, nekad 45-50 min, ali rijetko kad pređe sat. E sad, ako se probudi u plaču i kad ga dignem i malo umirim ako ga ne mogu spustiti na podlogu (dakle počme plakati) krenem ponovno sa uspavljivanjem jer mu očito nije bilo dosta.
S obzirom da uglavnom ne može duže od 50 min spavati u krevetiću a tako maloj bebi ipak treba u komadu duže, jedno spavanje u danu mu bude na meni ili mm jer tako odspava oko 1.5 h i duže (osim ako u šetnji odspava duže onda uglavnom nema potrebe).
Tako da mi doista sve radimo da on odspava svoja 3-4 sata dnevno koliko mu treba da bude naspavan i dobre volje.
Nije nas strah da će se naviknit spavat na nama (do sad nije a to već dugo prakticiramo i uredno prihvaća i krevetić) i uspavljivanje na rukama nije problem, i dapače ja čak uživam jer se s njim onda mazim (uspavljivanje traje max 5 min pa mi vj. zato nije problem
).
Problem je neznam ni sama kolikom broju buđenja po noći nakon kojih se ja osječam kao da me vlak zgazio.
I naravno imamo večernju rutinu, u 21h ga mm okupa i nakon toga spavanac. Sa nama je trenutno u bračnom krevetu isključivo jer je meni lakše, jer se ne mogu ustajat svako 20 min i k tome on ni ne zaspe odmah nego se još natežem s njim (malo sisa, malo se baca, pa plače, pa digni itd).
Njemu je svejedno jeli spava sa nama ili sam, jednako se budi, a ja bih samo da spava pa di bilo to, tako da teorije kako naša mladunčad "samo" traži našu blizinu ne drže vodu jer bi mu onda bilo dovoljno da je pored mene pa kad se probudi ja da ga pomazim i zagrlim (eventualno malo posisa i nastavi spavat), a nije mu dovoljno!
Tako da je sve stvar navike šta oni traže za ponovno uspavljivanje a to je u mom slučaju ili cica ili nosanje!