[Herp]

"Izvoli" rekao je, pruživši mi neki papirnati smotuljak dok smo koračali prema njegovom stanu.
Proljeće je, vani je toplo, a on je visok i ćelav. Nisam sigurna brije li glavu ili su ga godine već načele; nismo baš dugo skupa.
"Što je to?" pitam, pomalo blesavo.
"Pa pogledaj, jebote".
Na brzinu rastvaram zgužvanu kovertu. Unutra je pozivnica. P. nas zove na neki džumbus od fešte, giga, promocije i svega ikad.
Dobro, ne zove nas, zove njega. No, on mu je pokazao moju sliku neki dan kad su se sreli u gradu. Kaže da je P. rekao kako sam lijepa. To je baš lijepo.

Fešta je kod bajkera u birtiji. On puno pije. I ja pijem skupa s njim. No, on puno pije svaki dan. Ja to ne znam i ne vidim. Čvrsto ga držim za ruku.
Moja prijateljica uzima kanape sa sirom i kaže "Ovdje nema sira!"
On viče "Tko kaže da nema sira?", oponašajući poantu nekog vica. Ne sjećam se kako ide vic.

Dolazi i P., on me upoznaje s njim. Ja ga i dalje čvrsto držim za ruku. I dalje pričamo viceve. O Crnogorcima.
Začudo, te večeri se ne svađamo. Odlazimo sretni dalje u noć. (U park? U grmlje? Alkoholna izmaglica je neumoljiva).

Mislim da su mi rečenice prekratke.
Moram poraditi na tome.
I nadam se da nitko nije pomislio da je "P." kratica od "Pero".
Nije.
Nego od "Pravi".