|
i ja se često tako osjećam
ali mislim da je to meni jer sam rodila u već (dosta) poznim godinama, pa nisam više u formi
a i nakon grozne i teške trudnoće rodila bolesno dijete, pa stalno po bolnicama, pregledima, pazi ovo, pazi ono, ne smije dobiti temperaturu, ne smije pojesti bilo kaj, koliko se pokakao danas, jer ga boli kad piša,...
pa gledam druge, djeca zdrava vesela, jedina im briga šta će im obući taj dan
a onda gledam druge s puno bolesnijom djecom, pa si mislim dobro da je samo to
pa tako ukrug
i naravno, pomoglo bi da se bar malo možemo odmoriti a njega ostaviti nekome na čuvanju, 2-3 sata bar, ali nemamo kome, pa guramo kako možemo (čitaj: ja sama s njim praktički cijeli dan)
ali ja si nekako mislim, kad krene u školu, sve će biti lakše.
|